У писму, које потписују Побуњени универзитет, Слободни државни универзитет Нови Пазар, Мрежа академске солидарности и ангажованости (МАСА) и Форум Универзитета уметности, наводи се да се Србија налази у тренутку у којем одлуке политичких актера могу дугорочно одредити да ли ће доћи до обнове демократских институција и равноправних услова политичког живота.
Потписници истичу да су свесни услова у којима су опозиционе странке, њихови чланови и активисти деловали током година власти Александра Вучића, наводећи неравноправне изборне услове, затворене медије, кампање дискредитације, притиске и претње.
Они додају да су се опозиционе странке годинама залагале за поштовање Устава и закона, институције у служби грађана, слободне медије, слободне и поштене изборе и одговорност јавних функционера.
Академска заједница наглашава и да су Србији потребне снажне, демократске и програмски профилисане политичке странке које ће се смењивати на власти, као и снажна опозиција која ће контролисати сваку будућу власт.
"Обнова демократских институција предуслов је за обнову партијског политичког живота, а не његов крај", поручују потписници.
Како наводе, Србија се тренутно не налази пред обичним избором између различитих идеологија и програма, већ пред питањем стварања услова за слободно и фер политичко такмичење.
Према њиховој оцени, студенте, професоре, наставнике, пољопривреднике, адвокате, уметнике, новинаре, грађанске покрете и опозиционе странке, без обзира на међусобне разлике, повезује заједнички интерес – да грађани Србије поново могу слободно да бирају власт и да је смењују.
Због тога позивају опозиционе странке да одлуку о изласку на изборе посматрају првенствено кроз питање да ли она повећава или сманјује могућност демократских промена.
„То питање је важније од броја мандата, видљивости у кампањи или тога ко ће сутра моћи да каже да је био у праву“, наводи се у отвореном писму.
Потписници поручују да поштују право сваког демократског актера да сам одлучи како ће наступити на изборима, али истичу да уз то право иде и одговорност за последице такве одлуке по грађане, друштво и државу.
„У изразито неравноправним изборним условима, међусобно надметање оних који желе демократску промену не би смело да постане важније од стварања услова у којима ће такво надметање добити пуни смисао“, поручују.
На крају писма академска заједница упућује директан позив опозиционим странкама да одустану од сопствених изборних листа.
„Уз све уважавање вашег досадашњег рада и залагања, позивамо вас да ипак још једном размотрите могућност да на предстојећим изборима подржите Студентску листу и не кандидујете своје листе“, наводи се у писму.
Потписници оцењују да би победа Студентске листе била победа грађана, демократски оријентисаних политичких странака и државе Србије, уз поруку опозицији да у одлуци о наступу на изборима „општи интерес и заједнички циљ“ стави на прво место.
„Не тражимо да се одрекнете својих политичких уверења, нити да нестану разлике међу вама. Тражимо да их сви на тренутак оставимо по страни како бисмо заједно створили услове у којима ћемо поново моћи слободно да се залажемо за своје идеје и нормалну слободну Србију“, закључује се у отвореном писму.
Ко је све подржао студентску листу?
Од парламентарних опозиционих странака, подршку студентској листи дали су Демократска странка и Покрет обнове краљевине Србије чији су посланици, са још неколико независних народних посланика, формирали и посланички клуб „Посланици уз студенте: за контролу избора“.
Зелено-леви фронт такође је подрао студентску листу, истичући, међутим, да та подршка није безусловна.
Покрет слободних грађана (ПСГ) је донео одлуку да не излази на изборе с обзиром на то да није дошло до формирања јединствене листе парламентарне опозиције и на изборима ће дати подршку Студентском покрету.
Од ванпарламентарних странака и покрета, студентску листу подржали су су Крени-промени, Социјалдемократска странка Бориса Тадића, као и покрет Двери и Доста је било.
Када је реч о осталим опозиционим странкама, извесно је да ће Нова демократска странка Србије (НДСС) и Монархисти изаћи заједно на изборе као "Аутентична десница".
Проевропска опозиција ће, с друге стране, како тренутно делује, на изборе у две колоне: у једној би требало да буду Странка слободе и правде, Србија центар СРЦЕ и покрет Солидарност, окупљени у Платформу за европску Србију; а у другој Народни покрет Србије, Еколошки устанак и Ново лице Србије који чине савез Народна Србија.
Извор: Н1
