Професор Слободан Комазец, стручњак за монетарну економију, јавне финансије и банкарство, оценио је да Србија улази у период великих економских и финансијских изазова, указујући на раст јавног дуга, буџетски дефицит, недовољан привредни раст и све већу зависност од страног капитала. У гостовању на каналу „Балканска оштрица“ поручио је да ће будућа власт морати најпре да утврди стварно стање јавних финансија, а затим да спроведе темељну реформу економског система.
Комазец је оштро критиковао економску политику Александра Вучића и министра финансија Синише Малог, оцењујући да се званичне поруке о Србији као једној од најбрже растућих европских економија не поклапају са показатељима које је представио. Према његовој анализи, просечна реална стопа раста Србије током посматраног периода износила је око 2,3 одсто, што, како је навео, није довољно да би земља брзо смањивала развојни јаз у односу на развијене европске државе.
Као додатни проблем истакао је чињеницу да, према подацима које је изнео, Србија заостаје за појединим земљама региона по стопама привредног раста. Сматра да је за динамичан развој неопходна дугорочна стратегија која би одредила приоритете, усмерила инвестиције у производне делатности и повезала монетарну, фискалну и спољнотрговинску политику.
„Нити имамо динамичан економски развој, нити имамо стабилан економски развој“, поручио је Комазец, оцењујући да се досадашњи модел превише ослањао на стране директне инвестиције, увоз и задуживање, док су домаћа производња и привредни потенцијали остали недовољно развијени.
Дуг расте, а ефекти инвестиција су спорни
Посебно је критиковао ослањање на стране инвестиције као главни покретач привреде. Навео је да су стране директне инвестиције, према његовим подацима, износиле око 4,6 милијарди евра 2024. године, док су наредне године пале на приближно 2,4 милијарде. За 2026. годину, на основу прилива у првој половини године, очекивао је да би укупан износ могао бити око 1,5 милијарди евра.
Комазец сматра да се приликом процене користи од страних инвестиција морају узети у обзир субвенције које држава исплаћује инвеститорима, профит који се износи из земље и стварни допринос производњи, запослености и технолошком развоју. У супротном, како је навео, велики номинални износи инвестиција не морају да значе и одговарајући раст домаћег богатства.
Упозорио је и на пад дознака из иностранства, које су, према његовој процени, претходних година представљале важан извор прилива новца у Србију. Смањење тих прилива, уз пад инвестиција и раст трошкова задуживања, могло би додатно да отежа финансирање спољнотрговинског дефицита.
Говорећи о дугу, Комазец је навео да је јавни дуг Србије порастао са око 14,7 милијарди евра почетком 2012. на приближно 42,3 милијарде евра у 2026. години. Указао је и на задуженост предузећа, коју је проценио на око 41 милијарду евра, као и на укупан спољни дуг од готово 55 милијарди евра.
Према његовој рачуници, када се узму у обзир и друге обавезе, попут камата, гаранција и неизмирених обавеза државе, финансијски терет је знатно већи од онога што показује само званични јавни дуг. Посебно је упозорио на потребу рефинансирања доспелих обавеза и оценио да би ново задуживање могло да постане скупље због промена каматних стопа на међународном тржишту.
Критиковао је и начин на који се, како сматра, води буџетска политика. Према његовој анализи, званично приказани дефицит не показује у потпуности све обавезе које држава мора да финансира, укључујући доспеле отплате дугова. Због тога је затражио већу транспарентност у управљању јавним новцем и детаљан увид у финансијско стање државе.
„Потребна је потпуна промена економског система“
Комазец је оштро критиковао и управљање јавним предузећима, тврдећи да се руководеће позиције често додељују по страначкој припадности, а не на основу стручности. Према његовим речима, таква пракса доприноси губицима, слабљењу јавних система и смањењу њихове способности да подрже развој домаће привреде.
Упозорио је и на могућност да претварање јавних предузећа у акционарска друштва отвори пут њиховој каснијој приватизацији. Међу системима за које сматра да морају бити предмет посебне пажње навео је Електропривреду Србије, Србијагас, Пошту Србије, Србијаводе и друга јавна предузећа.
Према његовом мишљењу, неопходно је обновити производне капацитете, повезати велика и мала предузећа и створити систем у којем ће инвестиције подстицати домаћу производњу, запошљавање и развој технологије. Као један од предуслова навео је и промену улоге Народне банке и начина вођења макроекономске политике.
Комазец сматра да би будућа власт морала да започне рад утврђивањем стварног стања јавних финансија, уз контролу обавеза, испитивање спорних финансијских токова и борбу против корупције. Као важан задатак навео је и повраћај незаконито стеченог и изнетог капитала, уз напомену да би за опоравак биле неопходне институционалне и системске промене.
У завршници разговора осврнуо се и на студентски покрет и могуће политичке промене. Позвао је да се у будуће одлучивање укључе млади, образовани људи и независни стручњаци, уз формирање круга научника и истраживача који би помагали новој власти у креирању економске политике.
„Морамо заменити ову структуру и довести једну здраву управљачку структуру“, поручио је Комазец, додајући да Србија има знање и људски потенцијал за опоравак, али да су неопходни другачији приоритети, одговорније управљање и јасна развојна стратегија.
КолумнеСАША РАДУЛОВИЋ: Паника међу СНС функционерима је из дана у дан све већаИзвор: Правда
