Познати амерички економиста Мартин Армстронг упозорио је да свет улази у период појачане геополитичке нестабилности, растућег јавног дуга и све већег неповерења у политичке институције. У интервјуу посвећеном својој књизи „Understanding the World Economics“, оснивач сајта Armstrong Economics оценио је да се економија не може посматрати одвојено од међународних односа, ратова и кретања капитала.
Према његовим речима, једна од највећих грешака савремених економиста и политичара јесте то што светске процесе анализирају из угла појединачних држава, занемарујући утицај међународних финансијских токова.
„Сви смо повезани и не можете ништа посматрати појединачно“, поручио је Армстронг, објашњавајући да су многе класичне економске теорије настале у време златног стандарда и фиксних девизних курсева, због чега не одражавају у потпуности функционисање данашњег финансијског система.
Као пример навео је светске ратове, који су преусмерили огромне количине капитала и променили однос економских снага. Први светски рат допринео је премештању капитала из Европе у Сједињене Америчке Државе, док су САД до краја Другог светског рата располагале са око 76 одсто светских златних резерви. Армстронг истиче да такве промене нису биле само резултат државних одлука, већ и потраге инвеститора за сигурнијим тржиштима.
Он сматра да раст дугорочних каматних стопа и све већи трошкови сервисирања јавног дуга ограничавају могућности влада да управљају економијом. Посебно је критиковао ослањање на повећање каматних стопа ради сузбијања инфлације, када раст цена потиче од енергетских поремећаја.
Према његовој оцени, више каматне стопе не могу саме да повећају понуду нафте и горива, али могу додатно да оптерете државне буџете и привреду.
Армстронг као један од показатеља промене расположења инвеститора наводи преусмеравање капитала из државних обвезница ка акцијама, некретнинама, злату и другим облицима приватне имовине. Тај тренд тумачи као настојање инвеститора да се заштите од ризика повезаних са државним финансијама и губитком поверења у институције.
ОВО ЋЕ ТЕШКО ИСКОМПЛЕКСИРАТИ ВУЧИЋА: Стефановић га подсетио како га је Шешељ некад понижаваоЕНЕРГЕТСКИ ПОРЕМЕЋАЈИ ПРЕТЕ СНАБДЕВАЊУ ХРАНОМ
Посебно упозорење Армстронг је упутио због последица напада на енергетску инфраструктуру и могућих несташица горива. Према његовој оцени, највећи проблем није само раст цена бензина, већ ризик да недостатак дизела поремети транспорт, пољопривреду и снабдевање храном.
„Економски гледано, дизел је много озбиљнији проблем“, оценио је он, објашњавајући да су пољопривредним машинама, камионима и бродовима неопходне стабилне испоруке горива. Продужени поремећаји могли би да повећају трошкове производње и превоза, а затим се прелију на цене хране.
Армстронг је за део ових ризика оптужио украјинског председника Владимира Зеленског, тврдећи да напади на руску енергетску инфраструктуру имају последице и по друге земље. Предвидео је да би притисци на енергетско тржиште могли да потрају и током првог квартала 2027. године, док би цене дизела могле да достигну врхунац тек у марту.
Говорећи о европској политици према Русији, Армстронг је оценио да сукоб са Москвом постаје средство за одржавање унутрашње политичке кохезије Европске уније. Као доказ растућих подела навео је јачање Алтернативе за Немачку (АфД), захтеве појединих европских лидера за враћање националних овлашћења и све израженије незадовољство централизованим управљањем.
Он је повукао паралелу са пропашћу Римске републике, позивајући се на запажања историчара Салустија да је губитак спољног непријатеља допринео унутрашњим сукобима и слабљењу јединства.
Према Армстронговом мишљењу, сличан процес данас захвата западна друштва, у којима политичка поларизација, економско незадовољство и сукоби око миграционе политике подстичу неповерење у институције. Он сматра да владе све чешће покушавају да прикрију последице сопствених одлука уместо да мењају курс.
НЕ ОЧЕКУЈЕ СКОРО СМИРИВАЊЕ СУКОБА
Када је реч о Украјини и Блиском истоку, Армстронг не очекује брзо окончање сукоба. Оценио је да председник САД Доналд Трамп мења јавне ставове о Русији, Украјини и Ирану, али да његове одлуке остају ограничене интересима различитих политичких актера.
Армстронг тврди да је учествовао у изради мировног плана за Украјину који је требало да буде представљен руском председнику Владимиру Путину, на захтев људи из америчких државних структура. То, према његовом тумачењу, показује да су постојали озбиљни покушаји да се пронађе дипломатско решење.
Међутим, он сматра да су поједини политички актери у Вашингтону, Лондону и европским институцијама допринели продужавању рата. Посебно је критиковао бившег британског премијера Бориса Џонсона и европске званичнике који заговарају оштрији курс према Москви.
Сличну оцену изнео је и о сукобу са Ираном. Према његовим речима, стратегија која се ослања на елиминацију политичког и војног руководства противничке државе не гарантује победу, јер институције и командне структуре могу да наставе да функционишу и после губитка појединих лидера. Он сматра да је потцењивање иранских способности допринело погрешним проценама о могућем исходу сукоба.
Најозбиљније упозорење Армстронг је упутио због могућности да европске владе, суочене са растућим незадовољством становништва, покушају да преусмере пажњу јавности ка спољном непријатељу. Изнео је бојазан да би неки инцидент могао бити представљен као руски напад и искоришћен за оправдавање даље ескалације.
Као пример навео је америчке планове из шездесетих година прошлог века познате као операција „Нортвудс“, који су предвиђали инсценирање напада као повод за рат против Кубе.
Армстронг је оценио да политички обрачуни на Западу све више потискују националне интересе. Као примере навео је дубоку подељеност у САД, сепаратистичке тенденције у Канади и захтеве за већом самосталношћу у деловима Велике Британије.
„Ако једна страна каже да је небо плаво, друга мора да каже да је црвено“, поручио је Армстронг, описујући политичку поларизацију која, по његовом мишљењу, отежава решавање најважнијих проблема.
Његова прогноза је да би први квартал 2027. године могао да донесе појачане друштвене немире и нову ескалацију међународних тензија. Своје анализе заснива на компјутерском моделу који прати дугорочне циклусе и кретање капитала. Тврди да је тај систем још 2013. године указивао на могућност избијања рата у Украјини.
Армстронгова основна теза јесте да финансијска тржишта, политичка стабилност и геополитички односи чине јединствен систем. Када инвеститори изгубе поверење у државе, капитал тражи нова уточишта, док економски притисци могу додатно да појачају политичке сукобе и друштвено незадовољство.
УкрајинаУкрајини прети највећа катастрофа од почетка рата: 70.000 војника пред опкољавањемИзвор: Правда
