Амерички економиста Ричард Волф, професор емеритус Универзитета у Масачусетсу у Амхерсту, оценио је да свет пролази кроз историјску промену у којој не слаби само америчка империјална моћ, већ и европски утицај. Према његовим речима, успон Глобалног југа и све веће неједнакости у светској економији доводе у питање досадашњи поредак.
Говорећи у подкасту „What the Finance“, Волф је указао на политичке проблеме америчког председника Доналда Трампа, раст незадовољства ратом у Ирану и све дубљу кризу западних политичких елита. Он сматра да су ови процеси део ширег историјског преокрета који се не може решити ограниченим реформама.
Према Волфовој оцени, подршка Трампу значајно је ослабила у месецима након његовог повратка на власт, док је покрет који га је довео на власт постао подељен. Као пример наводи некадашње Трампове савезнике који су се окренули против њега, међу којима су новинар Такер Карлсон и конгресменка Мерџори Тејлор Грин.
Волф је као један од главних фактора Трампових политичких проблема издвојио рат у Ирану и америчку подршку Израелу. Према његовим речима, противљење рату било је снажно од самог почетка, што га разликује од претходних америчких војних интервенција, попут оних у Вијетнаму и Авганистану.
Он сматра да америчка администрација покушава да пронађе начин да оконча сукоб, али без признања да је Иран војно надвладао Сједињене Државе. Волф је оценио да последице рата могу бити много шире од самог Блиског истока и да ће регионални поредак након овог сукоба бити значајно другачији.
„Глобални југ више не прихвата стару расподелу моћи“
Волф је указао на историјски значај успостављања светске економије, који је, како каже, био један од највећих домета капитализма. Развој технологије и повезивање Азије, Африке, Латинске Америке, Европе и Северне Америке створили су глобално тржиште које раније није постојало.
Међутим, према његовој оцени, тај систем имао је озбиљну слабост – огромну и неодрживу неједнакост. Волф сматра да је богатство светске економије несразмерно концентрисано у Северној Америци, западној Европи и Јапану, док је велики део остатка света остао у подређеном положају.
„Живимо у ери антиколонијализма и успона Глобалног југа“, поручио је Волф, оцењујући да се стари поредак постепено урушава. По његовом мишљењу, САД су после два светска рата преузеле улогу европских империја, али се и тај систем сада суочава са крајем.
Он је навео да се слабљење западне доминације не може посматрати само као промена односа између САД и Европе, већ као прелазак ка разноврснијем и мултиполарном светском поретку.
Волф је као примере растућег незадовољства навео протесте у европским градовима, политичка превирања у Албанији и способност Ирана да се супротстави америчкој војној моћи. Према његовој оцени, промене нису последица само јачања земаља Глобалног југа, већ и слабљења западних сила.
Посебно је критиковао европску политику према Русији, коју је описао као претерано непријатељску. Волф сматра да европске политичке елите покушавају да спољног противника представе као главни узрок унутрашњих проблема, уместо да се суоче са економским и политичким слабостима сопствених система.
Криза центра и успон деснице
Волф је оценио да пропадање политичког центра отвара простор за јачање деснице, али да десничарске странке, према његовом мишљењу, немају програм који би решио основне економске проблеме западних друштава.
Као пример је навео Трампово обећање да ће вратити производњу у САД. Иако су и претходни амерички председници најављивали сличне мере, Волф тврди да се број производних радних места дугорочно смањио и да ни Трамп није успео да преокрене тај тренд.
Он сматра да би неуспех деснице могао да доведе до јачања левице, али упозорава да ни она тренутно нема јасно решење за кризу. По његовим речима, проблеми западног капитализма захтевају дубоку трансформацију, а не само мање реформе.
„Колапс центра представља огромну опасност, али и огромну прилику“, оценио је Волф.
„Демократија мора да уђе и на радно место“
Као решење за економску неједнакост, Волф предлаже демократизацију производње и радних места. Он сматра да је основни проблем капиталистичког система то што мали број власника, акционара и руководилаца доноси најважније одлуке, док већина запослених нема утицај на начин организовања производње.
Према његовим речима, власници и руководиоци одлучују шта ће се производити, на који начин, где ће се производња одвијати и како ће се расподелити остварени приход. Волф сматра да такав модел доприноси концентрацији богатства и продубљивању неједнакости.
Он зато предлаже да радници добију демократски утицај на одлучивање у предузећима, укључујући питања производње, организације рада и расподеле прихода.
Волф је нагласио да се демократија углавном посматра кроз политичке институције, док се занемарује чињеница да већина људи значајан део живота проводи на радним местима на којима нема право да одлучује о основним питањима.
На крају разговора, Волф је поручио да САД, западна Европа и Јапан морају да прихвате промене у светском поретку и одустану од покушаја да очувају привилегије које су имале у претходним деценијама.
Према његовој оцени, прилагођавање новом свету представља бољи пут од покушаја да се зауставе историјски процеси који су већ покренути.
Блиски истокСЕЈЕД МАРИНДИ: Иран је управо преокренуо читаву игру на Блиском истокуИзвор: Прабда
