Председник Србије Александар Вучић распустио је Скупштину и званично расписао парламентарне изборе за 25. октобар. Политиколог Александар Ивковић у анализи износи разлоге због којих сматра да предстојећи избори имају доста сличности са београдским изборима из 2022. и 2023. године.

Александар Вучић је потписао указ у коме се наводи да председник Републике распушта Скупштину Србије изабрану 17. децембра 2023. године, а поводом одлуке донете на основу образложеног предлога Владе Србије од 7. септембра.

Вучић је као разлог за расписивање избора навео "турбуленције на домаћој политичкој сцени", и да би неодржавање избора у овом тренутку угрозило пројекат ЕXПО и опстанак демократије у Србији. Званична кампања ће трајати 45 дана.

Политиколог Александар Ивковић оценио је да су ови парламентарни избори практично 'београдски избори из 2022. и 2023, али подигнути на национални ниво'.

Ивковић напомиње да, сем ако се нешто драматично не промени, власт не може да рачуна на убедљиву победу, те да је могуће да ће бити више гласова против власти него за власт.

Међутим, истиче он, као и на београдским изборима 2023. актуелни режим може да рачуна на расипање гласова опозиције.

"И неке који се номинално представљају као опозиција а то нису", наводи Ивковић на Иксу.

Подсећања ради, резултати београдских избора 2023. нису били задовољавајући за власт и коалиција СНС-СПС није имала довољан број одборника за формирање већине.

Након избора који су одржани 17. децамбра, а потом поновљени 30, однос снага у градском парламенту био је следећи: Александар Вучић - Београд не сме да стане: 49 одборника, Ивица Дачић - премијер Србије, Тома Фила - градоначелник Београда: 5 одборника, Србија против насиља: 43 одборника, Милош Јовановић - НАДА за Београд: 7 одборника, МИ-Глас из Народа, Александар Јерковић: 6 одборника.

Уследиле су изборне комбинаторике и прекрајање воље грађана.

Сам изборни дан обележиле су бројне неправилности, довођени су "фантомски бирачи", а потом су уследили и приговори опозиције, као и протести. Домаће и међународне посматрачке организације говориле су тада о неправилностима током изборног процеса, док је власт одбацила замерке да су избори били нерегуларни.

Ипак, на крају је одлучено да се избори понове 2. јуна.

Поново ступање Александра Шапића на место градоначленика дошло је осам месеци након одржавања избора, у јуну 2024. године, а претходила му је конститутивна седница Скупштине града, на којој је формализован наставак владавине СНС и њених партнера.

На поновљеним београдским изборима, листа око владајуће СНС, на којој су били и социјалисти, освојила је највише мандата (64).

Али, ту се нашла и странка Заветници, која је у децембру била супарник напредњацима.

Опозиција није изашла јединствено, а неке странке нису ни учествовале, и резултат је био слабији него у децембру.

У новом сазиву београдске скупштине нашло се и 10 представника покрета Бранимира Несторовића, као и један одборник Руске странке.

Паралелу са изборима у Београду 2023. политиколог Ивковић подвлачи и на нивоу - тајминга.

Он подсећа да власт те изборе власт није морала да распише тад, али да је проценила да им је то последња шанса.

"Баш као и за садашње парламентарне. Прича да су избори у Београду расписани тад зато што је то опозиција тражила након 2022. наравно, није прави разлог. У ретроспективи, избори су расписани тад јер је СНС тачно проценио да им је то последњи воз у ком имају реалну шансу у Београду; исто је сад и за парламентарне", објашњава он.

Да ли је ово последња шанса Алелсандра Вучића или једноставно више није могао да одлаже неминовно, зна само он, али образложење да се ванредни парламентарни избори расписују због политичких размимоилажења и сукоба, и како не би био угрожен ЕКСПО, уз занемаривање чињенице да студенти и грађани захтевају изборе већ више од годину и по дана, што досад није желео да учини - не пије воду.

Ивковић истиче и да постоји начин да се сценарио из 2023. спречи, али да има и већ виђених проблема, у виду расипања гласова опозиције.

"Врло је јасно шта друга страна треба да уради да би спречила такав сценарио на републици (излазност + нерасипање + да су сви који прођу поуздано опозициони) али на неким пољима, рецимо под 2, већ постоје проблеми", закључује он.

До размимоилажења опозиције дошло је на београдским изборима, а ни сада не постоји јединствен став свих опозиционих актера који су сагласни у једном - да је потребна смена актуелног режима.

Наиме, пред поновљено гласање за београдску скупштину 2. јуна, опозиција се поделила.

Лидсери опозиционих странака нису могли да постогну договор око тога да ли ће на изборе изаћи или ће их бојкотовати, наводећи да нема услова за фер изборе.

Дошло је до распада опозиционе коалиције Србија против насиља, која је учествовала на изборима у децембру, а која је формирана након два масовна убиства у Београду, у мају 2023. године.

Непосредно пред изборе укључила се опозициона листа Крени-промени Саве Манојловића, који је тада постао политичка организација. Ова листа добила је 21 мандат, а опозициона коалиција Зелено-леви фронт 14.

Ни за предстојеће ванредне параментарне изборе, које је Александар Вучић данас расписао, опозиција није успела да постигне јединствен договор.

Крени промени, Демократска странка, Зелено-леви фронт и Покрет слободних грађана, Социјалдемократска странка Бориса Тадића, ЛСВ и Двери, подржали су студентску листу за ванредне парламентране изборе.

С друге стране, Странка слободе и правде, странка Србија центар и Грађански покрет Солидарност саопштили су да ће изаћи на ванредне парламентарне изборе на заједничкој листи "Европска Србија - Мариника Тепић - Здравко Понош".

Десничарске организације најавиле су излазак у више колона. У једној ће бити коалиција Новог ДСС-а и Монархиста, а у другој „Ми – снага народа“ Бранимира Несторовића и Народна странка Владимира Гајића.

Нова.рс