Како се организују и плаћају СНС батинаши и купују гласови: Исповест бившег напредњака Момчила Марјановића (ВИДЕО)

У интервјуу за БИРН, дугогодишњи члан Српске напредне странке Момчило Марјановић отворено прича о организовању батинаша за потребе владајуће партије, оружју које се 15. марта налазило у такозваном „Ћациленду“, скупљању „сигурних гласова“, и како му је за услуге исплаћиван новац у кешу у ЈКП Новосадска Топлана.

Момчило Марјановић, 54-годишњи Новосађанин који је више од 10 година активиста Српске напредне странке (СНС), сведочио је куповини гласова, организовању и плаћању батинаша да чувају просторије странке или изазивају инциденте и сукобе са полицијом као „убачени елементи“ међу студентима, био у Пионирском парку испред зграде Председништва Србије, такозваном „Ћациленду“, 15. марта 2025. током најмасовнијег протеста икада одржаног у Србији.

„Моја улога је била да екипу момака водим на најризичнија и критичнија места, као што је ‘Ћациленд’, на било којим скуповима где су били на супротној страни студенти или опозиција – ми смо били у том епицентру. Увек сам био с тим момцима у првим редовима, где год су били скупови и наше је било да у крајњој нужди, наравно, употребљавамо силу, мада често је било и без крајње нужде“, каже Марјановић у интервјуу за БИРН.

Тих дана у парку, видео је „минимум“ стотињак људи са пиштољима.

„У шетњи кроз тај Ћациленд сам видео доста људи да имају револвере које нису, узгред буди речено, ни крили. Да л’ назад за каишем, да л’ за појасом… Дуге цеви не, али револвере су носили и то не мали број људи. Сигурно стотињак“.

Један од његових послова било је и да – заједно са момцима које је скупљао – врши притисак на такозване „сигурне бираче“ да изађу на биралишта. За овај посао су добијали новац и он и они.

„Обично је било сто евра, сад чујем да дају и много више… чујем да дају четиристо, петсто евра за глас.“

Марјановић је у неколико разговора са новинарима БИРН-а описао механизме организовања батинаша под контролом СНС-а и рекао да је упутства, као и новац у кешу, добијао директно од Ненада Барца, директора предузећа ЈКП Новосадска Топлана.

Барац је одбио да одговори на питања БИРН-а о наводима о исплатама новца СНС активистима у просторијама јавног предузећа на чијем је челу, питао одакле БИРН-у информације о томе и прекинуо разговор.

Марјановић је добијао плату и од новосадског комуналног предузећа Лисје, за које је годинама радио преко омладинске задруге, иако се никада није ни појавио на послу – тако је, поред исплата у кешу, награђиван за свој допринос режиму Српске напредне странке.

„То су фантомска, тако их називају, та радна места. Ал’ нисам ја једини, нажалост, да сам једини, било добро… [Они кажу]‘ми твоје услуге плаћамо кроз то што ћеш добијати плату’. Тако да никад нисам отишао на посао. Наравно, добијао сам плату редовну“, испричао је он у интервјуу за БИРН.

Бивши активиста СНС-а описује и претње и нападе које је доживео након што је почео да одбија задатке. У мају ове године, поднео је и пријаву пошто су га напали Бојан Михајловић, ММА борац и активиста СНС-а познат по насилним инцидентима, и његов сарадник Владимир Зукић.

Михајловић и Зукић су одбили да одговоре на питања БИРН-а. Обојица су негирали да познају Момчила Марјановића.

Од обезбеђења до „Ћациленда“

Марјановић је рођен у Кикинди, где је завршио гимназију. Са 19 година, отишао је у Нови Сад како би студирао историју на Филозофском факултету, али се касније пребацио на Факултет спорта и физичког васпитања где је завршио курс за фудбалског тренера.

По завршетку студија, почео је да ради као обезбеђење. На сличним пословима провео је већину свог радног века – од клубова, преко кладионица, до фирми. Пре 10-ак година, на наговор пријатеља, придружио се Српској напредној странци.

Марјановић каже да је обезбеђивао бројне скупове и културно-забавне манифестације које је по Војводини и шире организовао СНС или локалне самоуправе у којима је на власти ова партија.

Након пада надстрешнице 1. новембра 2024. године и почетка масовних протеста, пред Марјановића су почели да стижу задаци који су подразумевали све више насиља.

Уочи великог студентског протеста 15. марта 2025. године у Београду, провео је више од две недеље у Пионирском парку испред Председништва Србије, који су грађани назвали „Ћациленд“ преводећи групу момака које је окупио.

Састанци су се пре одласка одржавали у канцеларији директора ЈКП Новосадска Топлана Ненада Барца.

„Онда каже: Ви сте јаки, храбри, не морам ја вама да причам ништа… Као кад се иде у рат, знаш како се мотивише… У случају пробијања, речено је да бранимо Ћациленд. Није било потребе да се детаљно прича, знало се шта треба да се ради – ако дође до сукоба, да не бирамо средства, имамо све шта нам је потребно… И да идемо до краја, да немамо милости“, каже Марјановић.

На сам дан протеста, 15. марта је био у првим редовима. За боравак у „Ћациленду“ је добијао 500 евра дневно, а људи које је водио по 200 евра.

„Иначе сам увек с момцима био у првом реду. И тако је око целога Ћациленда. Сваки је имао свог претпостављеног који је водио групу људи за тај део, за тај простор, за ту ширину ограде, колико већ простор заузима“, каже он, описујући момке које је водио као „спортисте и прехрабре момке“, али са „тим ставовима“.

Његова група је имала спрејеве, палице и фантомке – све то је њих и друге групе, попут његове, чекало у шатору у самом парку.

„С обзиром какви су ликови било унутра, атмосфера је била ок… Коришћен је алкохол, није било напето, због соја људи није било напето, чак је и прижељкивано да дође до проблема од стране неких људи“, описује он.

На питање да ли је осећао страх с обзиром на толику количину наоружања, каже: „Наравно да сам осећао страх. Сваки нормалан човек има страх.“

„Било је момака који су користили психоактивне супстанце и алкохол, али су радили посао за који су плаћени. Наравно, да застрашују и да уцењују, да туку и све остало“.

На питање како је све то било могуће наочиглед великог броја полицајаца, Марјановић објашњава да је полиција „штитила и била у координацији са особама из Ћациленда“.

„Био сам присутан кад је један полицајац, видео сам да осталима командује, имао је неки чин, нисам видео који, био сам присутан кад је изговорио: ‘Гледајте да заштитите уши у наредних петнаест минута’“, каже Марјановић у интервјуу за БИРН.

Када је током одржавања тишине низ улицу Краља Милана протутњао звук због ког су хиљаде људи кренуле у стампедо, Марјановић каже да се у делу парка у ком је био није чуло ништа.

„Ја нисам чуо ништа, ми смо били удаљенији од тог дела где се маса раштркала. Али тешко да би чули, јер колко знам то је усмерено“, каже бивши активиста СНС-а.

Наводи и да је био присутан када је један од полицајаца, како каже, људима у парку рекао: „Ако не издржимо за десет минута, пустићемо да уђе један одређен број људи. Онда их ви овде мало измалтретирајте да би ови остали видели…да им страхом покажете.“

„Убачени елементи“ и исплата у кешу

Марјановић је био и на више скупова на којима су се особе које је, како каже, ангажовао СНС, убацивале међу грађане и студенте који су протестовали како би изазвали насилне инциденте.

Међу њима су скупови 15. марта у Београду, затим у Бачкој Паланци и Бачком Петровцу и Новом Саду испред просторија СНС-а у ноћи између 13. и 14. октобра, када је из пиштоља пуцао припадник Кобри Владимир Бркушанин.

„Био сам и ту у првим редовима, као и увек. Ту сам и добио флашицу у уста и камен у ногу, ал’ мислим да сам то добио од момака који су послати с наше стране, значи од наших људи“.

У Бачкој Паланци, његова група имала је задатак да чува просторије СНС 12. августа и одатле одмах кренула у Бачки Петровац где је за то вече био заказан протест због уништавања изложбе фотографија студената.

„Речено је да ако дође до сукоба, да будемо спремни на сукобе“, каже Марјановић.

Марјановић каже да не тврди да су сукоби увек изрежирани, већ да зна да су на овим скуповима били и објашњава како функционише механизам „убачених елемената“.

„Било је много људи на супротној страни, где смо се организовали да момке који су из других градова, које локални момци не познају, инфилтрирају у њихове редове, што су и учинили, да би они каменицама и осталим средствима пиротехничким нападали, гађали полицију да би се оптужили студенти.“

Марјановић каже да му је упутства директно издавао Ненад Барац, директор ЈКП Новосадске Топлане.

„Ја сам директну комуникацију са њим имао. Њему сам јављао број људи, колико иде. Он ми је одобравао број људи и рекао је ‘толико треба’… Директно од њега сам узимао новац и исплаћивао момке које сам водио и у Ћациленду и на шетњама и на скуповима.“

Наводи да је новац добијао у кешу „у његовој канцеларији, у згради, управној згради ЈКП Топлана Нови Сад“.

„Директно од њега. Кад он није присутан, такође има у препискама, новац ме је чекао код његове секретарице“, каже Марјановић, процењујући да је свеукупно од пада надстрешнице „лично изнео из ЈКП Топлане Нови Сад“ између 350.000 и 400.000 евра.

Марјановић је као доказе приложио преписке са Барцем.

Раскол са СНС-ом

Марјановић каже да је у сукоб са странком ушао прво када је спасио двоје студената који су током дана упали у „Ћациленд“, због чега је добио „пацке“. Након тога су односи захладнели, а на крају је одбио да иде у Кулу пред локалне изборе који су одржани 29. марта ове године.

„Негде човек у мојим годинама, имајући дивну моју ћеркицу, дође себи. И одлазак под Острог ми је помогао. Ја сам с кћерком [био тамо] и она је изразила жељу и једноставно сам одлучио да прекинем. Знајући шта ме чека, да ћу одмах добити отказ, да ће ми егзистенција бити угрожена.“

Након тога, каже за БИРН, почео је да добија претње од Бојана Михајловића, бившег ММА борца и активисте СНС-а иза ког постоји серија оптужби за претње и насиље, као и од његовог сарадника Владимира Зукића.

Михајловић је био међу групом присталица СНС-а које је црногорска гранична полиција на Аеродрому Тиват у јуну ове године депортовала, а на основу безбедносне процене да би могли представљати претњу по националну безбедност.

„Бојан Михајловић је рекао да нико њему није остао дужан, рекао је да сам му дужан 55.000 евра – да би имао разлога да те своје полтроне усмери ка мени, где сам од Зукића Владимира добио те изјаве да ће ми дете повредити. Чекићем у кичму“.

Како каже, њих двојица су га и пресрели аутомобилом у мају ове године.

„Ту на црвеном били су иза мене, Зукић је изашао и ударио је четири пута у стакло… Одатле сам отишао у полицију и пријавио случај, дао изјаву са конкретним именима као што сад помињем имена и стојим иза сваке своје речи за Барца и за Михајловића и Зукића.“

Бивши СНС активиста у интервјуу за БИРН каже да је свестан да је све ове године имао бројне привилегије.

„Гледам [иза себе] неки период где сам уживао у тим неким повластицама, попут тога што се нисам појављивао на послу. Тај финансијски део је био изузетно повољан. Нисам никада чекао ред у чекаоници код лекара, нити моји пријатељи. Не хвалим се овиме. Надам се да ће доћи до промена, па да тога неће бити.“

Каже и да се нада да ће његову исповест саслушати и неко од његових „сабораца и схватити да ово све иде погрешним путем“.

Нова.рс