КАРОВИЋ: Србија или мафија – шта ће бити први потези студентске листе ако дође на власт?

Немања Каровић, доцент на Учитељском факултету Универзитета у Београду и кандидат на студентској листи, говорио је о политичкој кризи у Србији, могућим последицама предстојећих избора, борби против корупције и криминала, као и о томе шта би требало да буду први потези нове власти.

Каровић сматра да ће политички систем Србије после избора 25. октобра ући у период великих промена, без обзира на коначан изборни резултат. Уколико студентска листа освоји велики број мандата, како је оценио, чак и евентуална власт са тесном већином била би изложена снажном парламентарном притиску и не би могла да функционише на исти начин као досадашња власт.

„Апсолутно сам уверен у студентску победу, а истовремено желим да се смена власти одигра мирно, демократски и без било каквих сукоба“, поручио је Каровић.

Он је одбацио тврдње да студентски покрет припрема нову обојену револуцију, оцењујући да такве поруке представљају покушај дискредитације покрета који је, према његовим речима, настао из захтева за одговорношћу и функционисањем институција.

Као највеће проблеме Србије навео је корупцију, урушавање институција, притиске на правосуђе, зависност медија и слабљење економске самосталности земље. Посебно је критиковао положај домаћих произвођача, указујући на проблеме пољопривредника и предност коју, како сматра, имају увознички лобији.

Каровић је критиковао и политику власти према Косову и Метохији, оценивши да су споразуми постигнути током претходних година довели до слабљења српског присуства и државних надлежности на том простору. Као додатне проблеме навео је однос према природним ресурсима, посебно пројекту „Рио Тинто“, као и концентрацију политичке моћи у рукама једног човека.

Шта би били први потези нове власти?

Говорећи о томе шта би студентска листа требало да уради уколико преузме власт, Каровић је нагласио да циљ не би требало да буде само смена људи на функцијама, већ промена правила која су омогућила прекомерну концентрацију моћи.

„Циљ је да се промене правила која су омогућила било којим властима да успоставе оволику моћ над институцијама и животима грађана“, објаснио је он.

Као један од главних приоритета издвојио је ослобађање правосуђа и тужилаштва од политичког утицаја, као и процесуирање одговорних за кршење закона. Заложио се за испитивање порекла имовине, одузимање незаконито стечене имовине и враћање новца у државни буџет.

Међу предложеним мерама навео је и лустрацију функционера који су злоупотребљавали положај или кршили људска права, као и ревизију државних пројеката и уговора како би се утврдило да ли је било незаконитости и злоупотреба.

Посебан део његовог излагања односио се на медије. Каровић сматра да би требало реформисати јавни сервис, уредити рад Регулаторног тела за електронске медије и обезбедити равноправније услове за информисање грађана. Такође је указао на потребу да се испитају могући сукоби интереса и пословне везе људи који су били блиски власти.

Када је реч о борби против организованог криминала, Каровић је поручио да она мора да се води искључиво кроз институције, уз независно тужилаштво, прикупљање доказа и законито суђење.

„Како се озбиљна држава бори са криминалом? Тако што хапси, тако што суди, тако што ради по закону“, рекао је, додајући да је посебно важно спречити повезаност криминалних структура са државним институцијама.

Према његовој оцени, питање борбе против криминала и корупције превазилази уобичајене политичке поделе и представља један од главних разлога за снажно друштвено незадовољство.

Студентски покрет не жели насиље

Каровић је одбацио поређења студентских протеста са 5. октобром 2000. године, указујући на разлике у друштвеним околностима, начину организовања и улози друштвених мрежа. Тврдње да би промена власти довела до распада државе оценио је као део политичке пропаганде.

Он је нагласио да студентски покрет, према његовом виђењу, не представља претњу држави, већ покушај да се она врати у оквире законитости и институционалног поретка.

„Ја ово видим као избављање државе. Ова држава је отета. Ништа у њој не функционише како би требало да функционише у држави“, рекао је Каровић.

Објашњавајући зашто је прихватио кандидатуру на студентској листи, навео је да га је од почетка привукла спремност студената да одлуке доносе кроз дијалог и да не допуштају да им други намећу вољу. Одбацио је и критике да различита идеолошка опредељења кандидата представљају препреку за заједничко деловање.

Према његовим речима, студенте и кандидате повезује заједнички програм, док ће један од најважнијих задатака бити изградња институција које раде независно од партијских и личних интереса.

Каровић је на крају поручио да борба против неправде не сме да се претвори у нову неправду и да промена власти мора да буде спроведена без освете и насиља, уз одговорност свих који су кршили закон.

„Не верујем у борбу против неправде неправдом“, закључио је Каровић.

Извор: Правда