Професор Електротехничког факултета у Београду Слободан Вукосавовић, високо позициониран на студентској листи, оценио је да се Србија суочава са дубоком кризом институција, корупцијом и одласком становништва, док је студентске протесте описао као прилику за буђење друштвене свести и политичке промене.

Вукосавовић је у интервјуу указао на демографске проблеме и исељавање младих, наводећи да, према статистици коју је поменуо, од 100 људи који стекну диплому у Србији чак 43 одлазе у иностранство. Као посебно забрињавајуће издвојио је пад броја становника и новорођених у односу на период с краја деведесетих година, али и опадање броја људи у појединим рударским областима.

Говорећи о студентским протестима, подсетио је на трагедију на железничкој станици у Новом Саду, у којој је погинуло 16 људи. Према његовим речима, захтев за утврђивање одговорности прерастао је у шири протест јер грађани нису добили одговоре и правду које су очекивали.

„Они су успели да пробуде ту колективну свест“, рекао је Вукосавовић, додајући да је на старијим генерацијама одговорност да подрже студенте и активније се укључе у промене.

Он је критиковао и део опозиције, за који сматра да се временом навикао на постојећи политички систем, као и политичаре који, како је оценио, користе идеолошке поделе како би прикрили борбу за моћ и личне интересе. Према његовим речима, приоритет морају да буду владавина права, одговорност за корупцију и поштени изборни услови, а не расправе о подели на левицу и десницу.

Вукосавовић је изразио оптимизам у погледу изборних шанси студентске листе, позивајући се на разговоре које је, како је навео, водио са грађанима широм Србије. Ипак, оценио је да би изборни процес могао да буде праћен неправилностима и притисцима.

„Српски роботи“ и пропуштена прилика за домаћу индустрију

Коментаришући фабрику у Шапцу у којој се склапају и тестирају хуманоидни роботи и роботски пси, Вукосавовић је оценио да само склапање готових компонената не представља највиши ниво технолошке производње.

Према његовом објашњењу, кључне компоненте робота — управљачки системи, дигитални контролери, електроактуатори и сензори — производе се у специјализованим фабрикама. Завршно склапање и тестирање могу се обављати у другим земљама како би се производи лакше пласирали на одређена тржишта.

„Само склапање свакако није кључна високотехнолошка фаза у производњи робота“, поручио је професор, указујући на интерес кинеских компанија да део завршних операција преместе у Србију и тако олакшају приступ европском тржишту.

Он сматра да Србија има потенцијал за развој много сложенијих технологија. Као пример навео је резултате домаћих стручњака у области дигиталног управљања кретањем индустријских робота, истичући да су решења развијена на београдском Електротехничком факултету нашла широку примену у европској аутомобилској индустрији.

Критикујући промоцију хуманоидних робота као симбола технолошког напретка, Вукосавовић је рекао да они могу да привуку пажњу јавности, али да не решавају проблеме попут лоше инфраструктуре, загађења и пада животног стандарда.

Према његовим речима, за привреду и војску често су кориснији специјализовани индустријски и мобилни роботи него машине направљене да имитирају људски изглед и покрете. Србија би, сматра он, требало да развија сопствена технолошка решења и ствара услове за долазак компанија које послују у складу са законом, уместо да се ослања искључиво на склапање увезених производа.

Енергетика, рударство и Косово и Метохија

Велики део разговора био је посвећен енергетској безбедности, рударству и управљању природним ресурсима. Вукосавовић је оценио да је стање у електроенергетском систему забрињавајуће, указујући на проблеме са одржавањем постројења, производњом угља и трошковима увоза. Заложио се за очување Електропривреде Србије у државном власништву, наглашавајући да енергетика, вода и минерални ресурси представљају национално богатство.

Говорећи о рударству, посебно је критиковао однос према загађењу у Бору и промене прописа за које сматра да могу да ослабе заштиту животне средине. Упозорио је и на опасност да интереси великих компанија добију предност над здрављем становништва и јавним интересом.

Када је реч о Косову и Метохији, Вукосавовић је поручио да полазиште мора да буде поштовање Устава Србије и решавање спорова преговорима. Оценио је да досадашњи преговори нису увек били вођени у складу са интересима државе и друштва, већ да су уступци, према његовом мишљењу, често служили интересима уских политичких кругова.

Он је навео да би се кључне одлуке у будућности морале доносити уз поштовање закона и, када је реч о најважнијим државним питањима, уз референдуме на којима би грађани били потпуно и објективно информисани.

Као основни предуслов промена издвојио је независно правосуђе, једнаку примену закона и испитивање спорних уговора. Према његовим речима, евентуална одговорност морала би да се утврђује на основу доказа и закона, без обзира на то ко је уговор потписао или којој политичкој опцији припада.

Вукосавовић је закључио да Србији нису потребне само нове технологије и инвестиције, већ институције које функционишу, привреда заснована на знању и систем у којем јавни интерес има предност над личном користи политичких и пословних кругова.

СрбијаПаровић: Радоичић у Крагујевцу показује како функционише модел који је Вучић претходно тестирао на Косову

Извор: Правда