Право помиловања представља изричито уставно овлашћење председника Републике, саопштило је Министарство правде поводом реакција у јавности на одлуку бившег председника Александра Вучића да, пре подношења оставке, помилује 49 особа.
Министарство је поводом навода изнетих у јавности којима се оспорава уставност Вучићевих одлука о помиловању, издало саопштење у којем наглашава да право помиловања представља изричито уставно овлашћење председника Републике, прописано чланом 112 став 1 тачка 7 Устава Републике Србије из 2006. године.
Из Министарства наводе да је реч о уставноправном институту чија природа подразумева могућност да председник Републике донесе одлуку о помиловању, укључујући и ослобођење од кривичног гоњења, које је изричито предвиђено чланом 110. Кривичног законика.
Министарство притом подсећа да коришћење института помиловања није новина у уставноправној пракси Републике Србије, и да су од ступања на снагу актуелног Устава 2006. године, и Борис Тадић, и Томислав Николић, и Александар Вучић користили ово уставно овлашћење.
"Одлуке о помиловању, као ни лични и други подаци никада нису објављивани у Службеном гласнику, нити на сајту председника Републике и Министарства правде пре достављања одлука о помиловању надлежним правосудним органима", истичу из Министарства.
У саопштењу се истовремено истиче да је Тадић у време свог мандата донео 197 одлука о помиловању, Николић 105, а Вучић укупно 78 током два мандата. Изузев броја помиловања, у саопштењу Министарства правде се не улази у друге детаље ових одлука, попут тежине кривичних дела за која су се помиловане особе теретиле, или других околности.
Предлози за промену Устава легитимни, али...
Министарство правде наводи да уставно овлашћење председника Републике постоји независно од тога који председник Републике га врши.
У саопштењу се поручује и да предлагање измене Устава или законског оквира представља легитимно право сваког учесника у јавној и стручној расправи.
"Међутим, предлог за другачије будуће нормативно уређење само по себи не значи да је важећи правни оквир неуставан или да су одлуке донете на основу њега незаконите", наводе из Министарства правде.
Министарство правде у саопштењу наглашава и да се уставност и законитост одлука оцењују на основу Устава, закона и конкретних чињеница.
Н1, Правда
