Британски лист Гардијан открио је да је Александар Вучић, са места председника Србије, лично вршио притисак на запослене у Републичком заводу за заштиту споменика културе да скину статус културног добра са Генералштаба. Интересантно је да је ове информације, како су сами открили, имало и Тужилаштво за организовани криминал, одакле смо јуче остали ускраћен за одговор на питање да ли ће Вучић поводом ових навода бити саслушан.
Гардијан је у четвртак објавио да је бивши председник Србије Александар Вучић 6. фебруара 2024. у згради Председништва сазвао састанак којем је присуствовала Дубравка Ђукановић, тадашња директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, уз још једног стручњака.
Вучић је тада, како пише Гардијан, захтевао да се Генералштабу укине заштита, јер је за локацију био заинтересован страни инвеститор.
“Његов тон према Ђукановић и још једном присутном стручњаку за културно наслеђе био је непријатан. Рекао им је да су "лењи и неспособни". Порука је била јасна: урадите оно што тражим или поднесите оставку”, пише Гардијан и даље наводи да се могуће објашњење за Вучићево одлучно мешање појавило наредног месеца, када је у јавност процурео споразум између српске владе и Кушнерове компаније за некретнине”, пише у тексту Гардијана.
Потписан је и уговор, 13. маја 2024. године, а у њему се српске власти обавезују да ће статус локације као културног добра бити укинут „на задовољство“ Кушнерове компаније.
Недељу дана након потписивања уговора, Ђукановић је позвана на још један састанак. Председник овог пута није био присутан. Главну реч водио је Синиша Мали, министар финансија и Вучићев најближи сарадник.
У разговору са новинарима Гардијана, Ђукановић и Вучковић потврдиле су да је овај приказ догађаја тачан. Ђукановић је додала: „Радије не бих давала изјаве о овом питању док је судски поступак у току“.
Портпарол тужилаштва за организовани криминал за британски лист је изјавио да тужилаштво поседује доказе у вези са Вучићевим састанком са представницима служби за заштиту културног наслеђа у фебруару 2024. године.
“Поред поступка против већ оптужених тужилаштво „спроводи предистражне радње у овом предмету како би утврдило могућу кривичну одговорност и других лица“, додао је портпарол у изјави за Гардијан.
У међувремену, Вучић није оптужен, као ни његов блиски сарадник Синиша Мали. Обојица негирају било какву кривицу, а поступак се води само против министра културе Николе Селаковића.
Након подношења оставке на место председника, Александар Вучић остао је и без имунитета, па је редакција Нове послала питаја ТОК-у да ли и када планира да га позове на информативни разговор. Међутим, до објављивања овог текста нисмо добили одговор.
Адвокат Јован Рајић за Нову каже да Вучић треба да буде саслушан у ТОК, али и да Генералштаб није једини случај који се повезује са бившим председником.
“ТОК треба да саслуша Вучића”
“Постоје најмање три догађаја у претходна три дана због којих би Александар Вучић морао одмах да буде позван у тужилаштво и саслушан. Можда их има и више. Ту је сведочење бившег члана СНС Момчила Марјановића о томе како су носили новац и шта су радили, ту су Скај преписке, а сада и случај Генералштаба. Сваког дана појављује се нешто ново, а сваки од тих појединачних догађаја био би довољан разлог да га тужилаштво позове, макар да да исказ и изјасни се о наводима. Може да каже да ништа од тога није тачно, али мора да буде позван и саслушан”, каже Рајић.
Саговорник Нове, међутим, сумња да ће тужилаштво то учинити, упозоравајући и на нејасноће у вези са случајем Генералштаба и могућим помиловањем министра културе у техничком мандату Николе Селаковића.
“Бојим се да је илузија да тамо седе људи који ће у последњем тренутку покушати да спасу своју част и почну да раде свој посао. Тај последњи тренутак одавно је прошао. У случају Генералштаба имамо ситуацију у којој је против Николе Селаковића подигнута оптужница, али је поступак сада, чини се, застао. Ми још увек не знамо да ли је Селаковић заиста један од помилованих. Суд и тужилаштво требало би да саопште да ли је тачно да је Селаковић помилован у случају Генералштаба”, наводи Рајић и закључује:
“Видели смо и у Скај препискама да бивши председник нуди помиловање као неку врсту гаранције да ће они који раде по његовом диктату на крају бити заштићени, на овај или онај начин. Зашто бисмо онда сумњали да је случај са Николом Селаковићем другачији? Селаковић се, иначе, помиње и у Скај препискама. Очигледно је да је много перфиднији и озбиљнији играч него што је то на први поглед изгледало”.
У међувремену, председник Адвокатске коморе Београда Владимир Пријовић рекао је за Н1 да лично има информације да су помиловани људи одговорни за Генералштаб и пад надстрешнице.
"Лично имам информације са разних страна да се на тој листи налазе и оптужени за пад настрешнице и за Генералштаб, дакле и Горан Весић, и Анита Димоска, Јелена Танасковић и тако даље. Дакле, да се ту налазе лица која су директно можда одговорна за смрт 16 људи. И ако је то заиста тако, онда уопште не чуди што се таква информација крије, јер би то изазвало оправдан бунт грађана и незадовољство пред изборе", истакао је Пријовић.
Шта знамо о случају Генералштаб
Прича о Генералштабу почиње у децембру 2022, када је тадашњи министар грађевинарства Горан Весић потписао Меморандум о разумевању са инвестиционом компанијом Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа, о “ревитализацији“ Генералштаба. Овај документ је био правно необавезујући и представљао је намеру о ступању у однос ради сагледавања могућности ревитализације и развоја локације бомбардованог Генералштаба.
У мају 2024. потписан је уговор са другом Кушнеровом фирмом, којим је предвиђен бесплатан закуп земљишта на 99 година, укидање заштите културног наслеђа и рушење објеката, док је трошкове чишћења терена требало да сноси држава. Влада је 14. новембра 2024. укинула статус културног добра зградама Генералштаба и Министарства одбране, упркос противљењу струке, САНУ, међународних организација, студената и грађана.
Истрага ТОК-а почела је у мају 2025. привођењем Горана Васића из Републичког завода за заштиту споменика културе, због сумње да је фалсификована сагласност за укидање заштите. Вучић је тврдио да фалсификата није било, иако је Васић у првобитном исказу описао како је документ настао, да би то касније покушао да демантује.
У децембру 2025. подигнута је оптужница против министра културе у техничком мандату Николе Селаковића, његове секретарке Славице Јелаче, Васића и Александра Ивановића из Градског завода. Они се терете за злоупотребу службеног положаја и фалсификовање исправа, за шта је запрећена казна од шест месеци до пет година затвора.
Према оптужници, циљ је био да се укидањем заштите омогуће рушење објеката и реализација приватног пројекта компаније Аффинитy Партнерс. Неколико дана након подизања оптужнице, Кушнерова компанија одустала је од пројекта, уз образложење да „пројекти треба да уједињују, а не да деле“.
