Влада Србије усвојила је образложени предлог за распуштање Народне скупштине и упутила га председнику Србије Александру Вучићу. Председник сада има рок од 72 да распусти парламент и распише изборе, након чега се улази у целу предизборну процедуру, коју објашњавамо корак по корак.
Влада Ђура Мацута данас је усвојила предлог о распуштању Народне скупштине у 15:30 часова. Након тога, овај предлог се упућује председнику републике. Упућивање образложеног предлога председнику Републике неопходна је законска и уставна процедура која претходи званичном доношењу одлуке о расписивању ванредних парламентарних избора. Коначну одлуку о распуштању Скупштине доноси председник. Раније смо имали дан паузе између тренутка када Влада пошаље образложен предлог председнику и тренутка када председник распише изборе. У сваком случају, рок је 72 сата.
Истовремено са распуштањем Скупштине, председник Републике расписује изборе за народне посланике, тако да се они окончају за најраније 45, а најкасније 60 дана од дана расписивања. Плус три дана рока који председник Републике има за одлуку о предлогу Владе.
Шта се дешава распуштањем Скупштине?
Указом председника престаје мандат актуелном сазиву Народне скупштине. Парламент након распуштања може да обавља само послове одређене Уставом и законом, односно текуће послове.
Истовремено, одлука председника о расписивању избора покреће читав низ законских рокова. Од тог тренутка странке, коалиције и групе грађана почињу са прикупљањем потписа за своје изборне листе.
Прикупљање потписа
Рок за подношење изборне листе је најкасније 20 дана пре дана гласања. За учешће на парламентарним изборима, изборна листа мора да буде подржана са најмање 10.000 потписа бирача. Уз листу се достављају и потписи, односно писане изјаве бирача које су оверене пре истека рока за подношење листе.
Потписи се могу оверавати код јавног бележника, у општинској или градској управи, а тамо где нема јавног бележника и код основног суда, судске јединице или пријемне канцеларије основног суда.
Важна новина у односу на раније изборне циклусе јесте да један бирач сада може својим потписом подржати више изборних листа.
За листе националних мањина важе посебна правила и нижи праг подршке.
Предаја изборних листа
Када странке или коалиције саставе листе кандидата и прикупе потребну документацију и потписе, листе се предају Републичкој изборној комисији (РИК)
Према важећем Закону о избору народних посланика, изборна листа мора да буде поднета најкасније 20 дана пре дана гласања. Ако се избори одрже 25. октобра, крајњи рок за предају изборних листа био би 5. октобар.
Уз листу се, између осталог, достављају сагласности кандидата да прихватају кандидатуру, документација о кандидатима и најмање 10.000 оверених изјава бирача који подржавају листу.
На једној листи може бити највише 250 кандидата, колико се и бира народних посланика. Истовремено мора бити испуњено правило о заступљености полова - најмање 40 одсто припадника мање заступљеног пола, односно у сваких пет кандидата морају бити најмање по два припадника мање заступљеног пола.
РИК проверава листе
Након предаје, РИК проверава да ли листа испуњава законске услове.
Ако документација није потпуна или постоје отклоњиви недостаци, РИК подносиоцу оставља 48 сати да их исправи. Ако се недостаци отклоне, РИК у наредном року доноси одлуку о проглашењу листе. Против одлука о проглашењу, одбијању или одбацивању листе могу се подносити приговори, такође у роковима прописаним законом.
Тек када изборна листа буде проглашена, она постаје део изборне трке.
Коначан списак листа и гласачки листић
После завршетка поступка кандидовања РИК утврђује збирну изборну листу, односно коначан списак свих проглашених изборних листа које ће се наћи на гласачком листићу.
Збирна изборна листа мора бити објављена најкасније 15 дана пре дана гласања. Ако се гласа 25. октобра, то значи да би коначан списак изборних листа морао да буде утврђен најкасније 10. октобра.
Редослед листа на збирној листи одређује се према редоследу којим су проглашене, што значи да редни број на гласачком листићу није последица политичког договора, већ редоследа којим РИК проглашава изборне листе.
Бирачки списак и бирачка места
Паралелно са кандидовањем одвија се и припрема бирачког списка и бирачких места.
Јединствени бирачки списак закључује се 15 дана пре избора. За 25. октобар то значи 10. октобар. Након тога се утврђује коначан број бирача који имају право гласа на изборима.
Локалне изборне комисије бирачка места одређују најкасније 10 дана од ступања на снагу одлуке о расписивању избора, док се чланови бирачких одбора морају именовати најкасније десет дана пре гласања.
Нова.рс
