Европске земље припремају нови корак у промени миграционе политике, уз све већи нагласак на контроли спољних граница и враћању људи који немају право на останак.
О даљим мерама данас ће у Минхену разговарати министри унутрашњих послова и званичници надлежни за миграције из 18 земаља ЕУ и држава ван Уније.
Немачки министар унутрашњих послова Александер Добринт заложиће се за спровођење промене курса миграционе политике. Међу приоритетима састанка биће даље унапређење Европског пакта о миграцијама, доследније пооштравање спољних граница ЕУ и убрзавање повратка миграната којима није одобрен останак.
Једна од најважнијих промена могла би да се односи на европску агенцију за заштиту граница Фронтекс. Добринтов портпарол рекао је немачким медијима да би Фронтекс могао да буде трансформисан у „агенцију за заштиту граница и стварни повратак“, чиме би добио већу улогу и у контроли граница и у спровођењу поступака враћања миграната.
Такво решење променило би садашњи систем, у којем су за враћање тражилаца азила чији су захтеви одбијени одговорне државе чланице ЕУ.
На састанку ће учествовати и белгијска министарка за азил и миграције Анелин ван Босајт, која ће инсистирати на јачању спољних граница ЕУ, снажнијој улози Фронтекса и ефикаснијем враћању особа које немају право да остану у Европи.
Њени захтеви долазе уочи предлога Европске комисије о будућности европске граничне агенције, који се очекује крајем октобра. Ван Босајт сматра да Европа мора бити способна да брже и одлучније реагује на својим спољним границама како би контролисала нерегуларне миграције и спречила лак приступ територији ЕУ.
Белгијска министарка тражи и снажније подстицаје државама ван ЕУ да прихвате своје држављане којима није дозвољен останак у Европи. ЕУ би, по њеном мишљењу, требало више да користи своју економску и дипломатску тежину и сарадњу у враћању миграната повеже са другим односима са трећим земљама.
„Пакт о миграцијама био је важан први корак, али сам по себи није довољан“, рекла је Ван Босајт, уз захтев да се истовремено ојача заштита спољних граница и обезбеди ефикасно спровођење одлука о повратку.
Као могуће инструменте притиска на државе које не сарађују довољно у прихватању својих држављана навела је визну политику, трговину и развојну помоћ. Тиме би питање повратка миграната постало повезано са знатно ширим економским и дипломатским односима ЕУ са трећим земљама.
Немачка, Данска, Аустрија, Холандија и Грчка планирају и одвојене разговоре о формирању депортационих центара, односно центара за повратак миграната у трећим земљама. Такви центри представљали би још један елемент политике којом европске државе покушавају да део процеса враћања пребаце изван територије ЕУ.
Берлин се нада да би до краја године могао да постигне договор са једном земљом у Африци о успостављању таквог аранжмана, док се као додатна могућност разматра и нека земља у Азији. Тиме би пооштравање контроле спољних граница, већа овлашћења Фронтекса и повратак миграната у треће земље постали делови шире промене европске миграционе политике.
Wебтрибуне
