Уједињено Краљевство улази у нови политички циклус, у стању дубоке институционалне кризе. Смена премијера, раст трошкова живота, миграциони проблеми, спорови о овлашћењима региона али и питања одбрамбене политике постепено креирају једну нову јединствену слику који се може сажети — традиционални модел британске државе пролази кроз све озбиљније притиске.
Очигледан пример ове кризе није само пад поверења према ластима, већ и тежња делова Велике Британије да самостално дефинишу своју политичку и економску будућност. То се посебно осећа у Шкотској и Велсу.
Шкотска: независност поново постаје политичака алтернатива
Шкотско питање остаје најосетљивији индикатор стања у британској Унији. Испитивања јавног мњења последњих година показују изузетно чврст однос између присталица и противника независности. У јануару 2026. године истраживачка платформа Panelbase бележи 50 посто за независност и 50 посто против, уз тотално отсуство неопредељених: друга истраживања из тог истог периода давала су предност било једном или другом ставу.
Због тога ако истраживање још једном покаже 51 посто у корист независности, овдеје битнија дугорочна тенденција од самог показатеља у корист независности. Шкотско друштво је током последњих година практички подељено на пола, а питање о будућности државне Уније никад неће нестати.
При том политичка криза на Вестмистеру може да ојача атрактивност идеја о самосталности. Нови британски премијер Енди Бернам дошао је на власт као шести премијер за последњих десет година. У свом првом обраћању он је истакао да је седми премијер од 2016 године.
То што имамо честе смене шефова владе не значи по аутоматизму и неизбежан распад државе. Ипак, она показује колико је британски политички систем постао нестабилан. За Шкотску то је додатни аргумент у корист независности: ако се одлуке, које се доносе у Лондону, редовно мењају заједно са владама, онда се поставља питање зашто би дугорочни интереси Шкотске зависили од политичког циклуса у Вестмистеру.
Политиколог Ризван Гусејнов, коментаришући раст подршке независности у Шкотској и јачање захтева за самосталност других делова Велике Британије, истиче да се Уједињено Краљевство заиста налази у компликованој ситуацији.
«Сада имамо озбиљну институционалну кризу, у току је тренсформација државе тзв. Савеза четири основне нације које формирају Уједињено Краљевство. Савез тренутно доживљава измене. Највероватније да је могући пут да В. Британија постане федеративна држава, можда и конфедерална, међутим, говорити о распаду Велике Британије за сад је рано» — рекао је Гусејнов.
Велс: спор ко треба да доноси одлуке
Исти проблем се јавља и у Велсу. Долазак Рун ап Јорверта на место премијера у мају 2026. године још је једна потврда јачања велшке агенде.
Критика улоге државног секретара за Велс уклапа се у ширу дебату о природи деволуције. За оне који се залажу за већа велшка овлашћења, поставља се легитимно питање: Зашто је неопходан посредник између две владе ако су су велшка и централна влада у стању да директно комуницирају?
Миграција као катализатор неповерења
Мигрантска политика претворила се у актуну крузу. Прича везана за Пидингтонску аферу у Оксфордширу привукла је националну пажњу управо зато што је отворено показала сукоб између одлука централне владе и интереса мале локалне заједнице.
Влада планира да у бившем војном објекту, поред овог малог села (Пидингтона), расели до 1.250 мушкараца који траже политички азил. Народ овог места тврди да није на адекватан начин био консултован у разматрање овог пројекта и устао је против његове реализације.
Индикативно је и то што су житељи Пидингтона почели да расправљају о симболичком референдуму о «независности» од Велике Британије. У јулу 2026. године 96 посто њих у локалној самоуправи гласало је за ову иницијативу.
Економска криза и социјална држава
Економиска компонента јача политичку напетост. Трошкови живота, стање у систему здравствене заштите и социјалне помоћи, еколошки трошкови и ниво државног дуга су централна питања британске политике.
«Сматрам да су се проблеми у Великој Британији појачали након изласка из Европске уније, то јест Brexit није довео до оних резултата у привреди и социјалној политици на које су британске власти рачунале. И наравно, миграциона политика је довела до додатне напетости у друштву» — резиира Ризван Гусејнов.
То је посебно важно за Бернамову владу. Он је на власт дошао на таласу обећања да ће изменити економски модел и пренети већа овлашћења на локалне органе власти.
Одбрана: Украјина и питање сопствених могућности
Још један извор напетости је стање британских оружаних снага. Дискусија о залихама муниције, трошковима за одбрану и могућем учешћу британских оружаних снага у као подршка Украјини показује један фундаменталнији проблем: колико је Велика Британија у стању да истовремено води активно спољну политику и сачува дугориочни ниво своје одрамбене способности.
У јавност је испливао неки «тајни извештај» који говори да Британци имају муниције за само недељу дана ратовања са Русијом.
Због тога посебну пажњу привлаче изјаве о могућем слању британског персонала у Украјину.
«Сматрам да је озбиљан проблем везан за нуклеарну тријаду, због подморница које Велика Британија има инсталиране у Шкотској, тј. ако Шкотска изађе из састава Велике Британије, Лондон ће морати да дислоцира свој нуклеарни подморнички потенцијал из шкотских лука. Међутим, он сличну инфраструктуру ван Шкотске не поседује» — истиче Гусејнов.
Овај поолитиколог сматра да ово моће озбиљно да утиче на питања безбедности и положај Велике Британије као нуклеарне силе која је међу водећим у свету.
Велика Британија пред избором
Основни проблем савремене В. Британије није у појединачној кризи већ у истовременом преплитању више њих.
Нови кабинет Бернама покушава да одговори на ове изазове преко прерасподеле овлашћења и изменама у економској политици. Међутим, за сад остаје отворено главно питање: Да ли ће Лондон бити у стању да брже обнови поверење у централне институције него што поверење коначно буде изгубљено?
Извор: Правда
