У бази мађарске комунистичке тајне полиције, отвореној у среду, сарајевски Н1 је претражио имена места из Босне и Херцеговине и бивше Југославије, у мађарским и нашим варијантама писања. Из БиХ су пронађене само две особе, рођене у Тузли и Бијељини, обе с ознаком да су искључене из мреже сарадника, док су људи рођени у Војводини забележени више од 250 пута.

База података нyтóтактак.ху, коју је у среду представио мађарски премијер Петер Мађар, омогућава претраге по имену, шифри, имену мајке и месту рођења.

Н1 Сарајево је претражио родна места Сарајева, Мостара, Тузле, Зенице, Бањалуке, Бихаћа, Брчког, Добоја, Травника, Јајца, Требиња, Бијељине и десетак других босанских градова, на мађарском и нашим правописним варијантама, као и термине Босна, Југославија и Тито.

Пронађене су само две особе из Босне и Херцеговине. Прва је рођена у Тузли и забележена је на магнетној траци, последњем електронском запису службе из 1990. године, са шифром у мађарском облику. Друга је рођена у Бијељини, забележена је као „Бјелина“ са ознаком Југославија, и појављује се два пута: на картици и на магнетној траци. Не објављујемо имена, јер сам унос у базу података не доказује да је особа била доушник.

Обе особе су наведене као 07, што архива описује као „искључено из мреже“. То значи да су у неком тренутку били део мреже сарадника, а затим искључени, али записи не указују када или зашто. Обојица такође имају такозвани Б-број, који би требало да буде објављен до 25. фебруара 2027. године и могао би открити више.

Не постоје записи под Сарајевом (мађарски Сзарајевó), Мостаром, Бањалуком (Банyалука), Босном (Босзниа), Херцеговином и Југославијом (Југосзлáвиа) као местима рођења, а термин Тито се не појављује као кодно име.

Шта значи запис у бази података

Мађарски историјски архив Службе државне безбедности (ÁБТЛ) наводи на веб-сајту базе података да се у евиденцији налазе људи који су сарађивали са службом или које је служба безуспешно покушала да регрутује. Премијер Мађар, представљајуц́и базу података, такође је рекао да име у евиденцији не доказује да је особа поднела пријаве. Архива такође упозорава да евиденција није потпуна, јер су неки од докумената уништени пре 1990. године.

Особа се може појавити више пута, на пример и на картону и на магнетној траци, тако да број записа није исти као број људи.

Војводина, Београд и Загреб

Постоји много више евиденција за места у Војводини, где живи мађарска заједница, а нека од ових места су била под мађарском управом пре 1918. године и током Другог светског рата. Према претрази Н1, постоје записи:

Суботица (Сзабадка): 69

Нови Сад (Úјвидéк): 47

Сента (Зента): 43

Бечеј (Óбецсе): 26

Сомбор (Зомбор): 24

Кањижа (Магyарканизса): 19

Зрењанин (Нагyбецскерек): 14

Бачка Топола (Тополyа): 11

Београд: 7

Осијек (Есзéк): 5

Мурска Собота (Мурасзомбат): 4

Загреб, Ријека, Славонски Брод и Љубљана: по један

Бројке су минималне, јер је база података претраживана по називима места како су уносени, а службеници су их уносили различито, са и без акцената и на мађарском или нашем језику.

До 25. фебруара 2027. године, очекује се да ће и Мађарска објавити око 10.000 досијеа о регрутовању, са детаљима о томе како и које особе су регрутоване. Радни фајлови који садрже извештаје о праћеним људима остају затворени ради заштите жртава.

У Босни и Херцеговини, фајлови бивше Службе државне безбедности нису отворени на сличан начин, а питање шта се догодило са документима УДБЕ остаје без одговора.

Нова.рс