Мађарска влада премијера Петера Мађара почиње да објављује имена десетина хиљада људи који се налазе у досијеима некадашњих комунистичких тајних служби. Реч је о документима који би могли да открију размере мреже доушника која је деценијама надзирала грађане, укључујући и оне који су пријављивали сопствене пријатеље, комшије и чланове породице, пише британски Гардијан.

У архивама се налази између 50.000 и 60.000 имена, а процењује се да је око десет одсто тих људи још живо. Међу њима нису само доушници, већ и припадници тајних служби, њихови сарадници, као и особе које су власти покушавале да регрутују.

Од 1945. до 1989. године комунистички режим у Мађарској ослањао се на разгранату мрежу информатора како би контролисао друштво и сузбио политичко незадовољство. Неки грађани били су приморани на сарадњу уценама и претњама, док су други пристајали у замену за различите привилегије.

Премијер Петер Мађар обећао је отварање архива током кампање уочи априлских избора, на којима је његова странка победила и окончала дугогодишњу владавину Виктора Орбана. Његова влада је у септембру усвојила закон који омогућава објављивање докумената, а према истраживањима јавног мњења, ову одлуку подржава више од две трећине грађана.

„Демократско друштво има право да зна своју прошлост“, поручио је на Фејсбуку министар за друштвене односе и културу Золтан Тар.

Досијеи ће први пут бити доступни свима

До сада су документима о комунистичким доушницима могли да приступе углавном истраживачи и чланови породица жртава. Међутим, од среде би требало да почне њихово објављивање у јавно доступној интернет бази података.

Према оценама истраживача, Мађарска би овим потезом могла да постане једна од најтранспарентнијих земаља бившег источног блока када је реч о документима некадашњих служби безбедности.

„Широм отварамо врата која су до сада била само одшкринута“, изјавио је историчар Иштван Пап, руководилац академског одељења архива.

Он је, међутим, упозорио да би објављивање докумената могло да буде веома болно за поједине породице.

„Као историчар, подржавам објављивање досијеа. Али на личном нивоу саосећам са онима који ће се први пут суочити са историјом своје породице“, рекао је Пап.

Многи документи су уништени, а неки крију непотпуну истину

Иако архива садржи десетине хиљада имена, истраживачи упозоравају да њихово појављивање у документима не значи аутоматски да су сви ти људи добровољно сарађивали са тајном полицијом.

Велики број досијеа је непотпун, због чега неће увек бити могуће утврдити под којим околностима је неко регрутован, да ли је заиста достављао информације и какве су биле последице његовог деловања.

Многи документи уништени су током мађарског устанка 1956. године, док је део архивске грађе нестао током политичких промена 1989.

Када би се сви сачувани документи поређали један до другог, протезали би се око пет километара. Ипак, мађарска архива знатно је мања од сличних архива у Пољској и Румунији.

Детаљнији досијеи постоје за приближно 9.000 људи, а њихово објављивање планирано је за фебруар. Пре тога из докумената ће бити уклоњени осетљиви лични подаци, укључујући информације о жртвама.

„Људи ће сазнати да је издајника било у свакој породици“

Мађарска је међу последњим државама некадашњег источног блока које су се одлучиле на овако широко отварање архива комунистичких служби.

Источна Немачка отворила је документацију озлоглашеног Штазија 1992. године, Чешка је то учинила 2003, а Летонија 2018. године.

Миклош Киш, који је преживео мађарски логор за присилни рад и данас председава удружењем жртава комунистичког режима, сматра да је Мађарска требало много раније да крене немачким путем.

„Људи ће сазнати да је издајника било у свакој породици, у сваком комшилуку и у свакој улици“, рекао је Киш.

Отварање досијеа представља један од најзначајнијих потеза нове мађарске владе у суочавању са комунистичком прошлошћу. Истовремено, очекује се да ће објављивање имена покренути бројна питања о одговорности, сарадњи са репресивним апаратом и догађајима који су деценијама били скривени од јавности.

Нова.рс