Француска војна операција у Индијском океану отворила је ново питање односа Париза и Вашингтона, у тренутку када већ постоје озбиљна неслагања око трговине енергентима и односа према Русији.
Француски председник Емануел Макрон саопштио је током протекле ноћи да су француске поморске снаге заплениле танкер ДФ Пеак, који је пловио под заставом Бенина.
На објављеним снимцима види се како се припадници француских специјалних јединица укрцавају на брод и, уз претњу употребе оружја, преузимају контролу над њим.
Танкер се сада, под пратњом француских снага, креће према острву Реинион, француској прекоморској територији удаљеној око 800 километара од места заплене. Тамо ће бити спроведени судски поступци против чланова посаде, који се терете за незаконит транспорт горива и коришћење лажне заставе.
Још није познато какву је тачно врсту горива ДФ Пеак превозио, одакле је испловио нити где је требало да искрца терет. Подаци сервиса МаринеТраффиц показују да је танкер био на путу према Чилеу.
Према подацима сајта ФлеетЛеакс, ДФ Пеак је танкер намењен превозу сирове нафте, који је пре блокаде Венецуеле коју је увео амерички председник Доналд Трамп активно коришћен за извоз венецуеланске нафте. Последњи пут званично је регистрован у једној венецуеланској луци пре 115 дана, након чега су његови транспондери искључени.
Руска амбасада у Француској реаговала је на заплену брода оштрим саопштењем, оцењујући поступак француских снага као пиратерију и разбојништво. Дипломатско представништво истовремено проверава да ли се међу задржаним члановима посаде налазе руски држављани.
Амбасада је одбацила позивање на члан 110 Конвенције Уједињених нација о праву мора из 1982. године као оправдање за заустављање танкера.
Оспорила је и тврдње о кршењу међународних санкција, уз образложење да су мере на које се Француска позива заправо нелегитимне једностране санкције.
У саопштењу које је пренела РИА Новости таква правна образложења описана су као покушај прикривања отвореног пиратства и разбојништва.
Москва, како се очекује, неће оставити овај потез без одговора, али коментари на француским друштвеним мрежама показују да део тамошње јавности више забрињава могућа реакција Сједињених Држава.
У средишту спора налази се и енергетски договор између Русије и САД, који се односи на дизел гориво. У европским политичким круговима тај споразум доживљава се као потез Вашингтона који подрива заједничку политику ЕУ према Москви.
За француски потез зато се везују два могућа политичка мотива: наставак европског притиска на руске испоруке нафте и нафтних деривата, али и демонстрирање незадовољства Трамповом енергетском политиком.
Старији научни сарадник Института за Европу Руске академије наука Сергеј Фјодоров сматра да Макрон запленом танкера покушава да оствари оба циља. Он оцењује да Париз спроводи политику ЕУ усмерену против такозване руске флоте у сенци, али истовремено шаље поруку америчком председнику због његовог договора са Москвом.
Фјодоров оспорава и саму употребу израза „флота у сенци“, истичући да такав појам не постоји у међународном праву. Према његовом тумачењу, европске државе су га увеле као политички инструмент којим настоје да отежају руску трговину нафтом.
Руски аналитичар сматра да европско незадовољство произлази из уверења да је Трамп склапањем енергетског споразума са Русијом практично окренуо леђа ЕУ. Из таквог приступа, како објашњава, произлази намера да се спрече све испоруке руских нафтних деривата, без обзира на могуће несугласице са Вашингтоном.
Међутим, Фјодоров упозорава да Сједињене Државе располажу знатно већим могућностима економског притиска на Европу него што европске државе имају према Америци. Због тога сматра да ће посебно важна бити реакција Трампа и америчке администрације на француску операцију.
Француска, међутим, традиционално настоји да избегне директан и озбиљан сукоб са Вашингтоном, чак и када отворено изражава незадовољство америчким одлукама.
Фјодоров објашњава да Макрон у том погледу наставља дугогодишњу француску спољнополитичку традицију, засновану на принципу да су Француска и САД савезници, али да Париз није амерички вазал.
Таква политика подразумева покушај очувања самосталности у међународним односима, уз истовремено избегавање конфронтације која би могла да нанесе озбиљну штету француским интересима. Макрон зато настоји да покаже да Француска сама одређује своју спољну политику, али без потпуног нарушавања односа са америчким савезником.
Последња озбиљна трговинска криза између Париза и Вашингтона догодила се пре приближно годину дана, када је Трамп запретио увођењем високих царина француским произвођачима вина због трговинског дисбаланса. Та претња изазвала је велику забринутост у француској јавности и пословним круговима.
Јелисејска палата тада је пристала на одређене компромисе, након чега најављене америчке царине нису ступиле на снагу. Међутим, заплена танкера ДФ Пеак поново отвара могућност да се сличан сценарио понови, овог пута у контексту енергетског сукоба са Русијом.
Француска економија у значајној мери зависи од извоза на америчко тржиште, нарочито производа по којима је земља међународно препознатљива. Међу најважнијим извозним категоријама налазе се парфеми, луксузна одећа, модни додаци познатих француских брендова, вина и сиреви.
Управо ти сектори могли би да постану мета америчких трговинских мера уколико Трамп одлучи да економски одговори на Макронове потезе. Француски произвођачи већ су се суочавали са ограничењима приступа америчком тржишту, мада такве мере у претходним случајевима нису дуго трајале.
Фјодоров објашњава да се трговински сукоби између две земље најчешће развијају по препознатљивом обрасцу: најпре долазе претње економским мерама, затим преговори и потрага за решењем, а на крају компромис којим се избегава дуготрајнија штета.
Ипак, упозорава да Француска веома пажљиво процењује колико далеко сме да иде у супротстављању Вашингтону. Уколико би неслагања прерасла у озбиљан политички и трговински сукоб, америчке мере могле би да погоде управо најважније гране француског извоза, од луксузне индустрије до пољопривредно-прехрамбених производа.
За сада није познато да ли ће Трамп уопште повезати заплену танкера ДФ Пеак са руско-америчким енергетским договором нити да ли ће разматрати трговинске мере против Француске. Могућност таквог одговора остаје процена руског аналитичара, док ће даљи развој односа зависити од реакције Вашингтона и исхода француског поступка против заплењеног брода.
Wебтрибуне
