Испоруке руског дизел горива према америчком тржишту добиле су неочекиван обрт, а кретање танкера преко Атлантика отворило је питања о судбини једног од најзанимљивијих енергетских аранжмана између Москве и Вашингтона.

После одлука које су почетком октобра омогућиле обнову трговине руским дизелом, очекивало се да ће прве испоруке стићи у америчке луке већ током наредних недеља. Међутим, подаци о кретању бродова показали су да се ситуација променила непосредно након њиховог поласка, док су се у Сједињеним Државама појавиле нове политичке и правне препреке.

Почетком октобра постало је познато да су Русија и САД постигле договор о трговини дизел горивом. Америчко Министарство финансија издало је генералну лиценцу број 135, којом су до 7. априла 2027. године укинута санкциона ограничења за операције продаје, испоруке, истовара и увоза руског дизела.

Истовремено, Русија је пре рока ублажила забрану извоза дизел горива. Руске власти саопштиле су да ова одлука неће угрозити домаће снабдевање, пошто је унутрашње тржиште остало потпуно обезбеђено потребним количинама.

Почетни план предвиђао је испоруку 300.000 тона дизела на америчко и светско тржиште, што одговара приближно осам одсто дневне потрошње овог горива у САД. За новембар је планирано повећање на 500.000 тона, након чега је требало да уследи убрзан раст извоза у зависности од степена искоришћености капацитета руских рафинерија.

Руски вицепремијер Александар Новак изјавио је да Москва очекује да до краја године достигне месечни извоз од три до 3,5 милиона тона дизел горива. То би значило повратак на уобичајени ниво испорука из периода пре почетка сукоба у Украјини.

Крајем октобра објављено је да су прва три танкера са руским горивом већ кренула према Сједињеним Државама. Према прорачунима медија, на њима се налазило укупно око 120.000 тона дизела.

До последњих дана октобра у оквиру овог трговинског аранжмана на мору се налазило седам танкера. Ипак, нису сви као крајње одредиште наводили америчке луке. Код појединих бродова у подацима о пловидби стајала је само ознака „атлантска обала“, без прецизирања државе или терминала за истовар.

Управо тада догодио се неочекивани преокрет. Према информацијама британског листа Фајненшел тајмс, два од три танкера која су била упућена непосредно према САД променила су курс током пловидбе.

Танкер Талисман прошао је кроз Гибралтарски мореуз, али је уместо наставка пута према америчкој обали завршио у водама недалеко од Алжира. Други брод, Леруо, променио је правац и запутио се према Бразилу.

Трећи танкер, Агиои Фанендес, наставио је пловидбу у правцу Сједињених Држава, али без назначене луке одредишта. Због тога ни његова коначна дестинација није била позната.

Аналитичари у овом тренутку не очекују да ће руско дизел гориво бити истоварено у америчким лукама. Главни разлог виде у страху америчких купаца од могућих санкционих последица и регулаторних проблема, упркос томе што је Министарство финансија претходно издало дозволу за такве операције.

Додатне компликације настале су после међуизбора за амерички Конгрес, када су демократе појачале противљење енергетском аранжману са Русијом. Њихова критика усмерена је на правну основу читавог посла, односно на питање да ли одлука Министарства финансија може да буде усклађена са ранијим законским ограничењима.

Амерички законодавци указали су на противуречност између генералне лиценце и закона из 2022. године, којим је забрањен увоз руских енергената у Сједињене Државе.

Демократски конгресмен Џејми Раскин упозорио је америчке компаније да учешће у таквим пословима може довести до великих новчаних казни, па чак и кривичне одговорности. Његово упозорење додатно је повећало неизвесност за трговце и компаније које би требало да преузму руско гориво.

Отпор се појавио и на нивоу појединих америчких савезних држава. Гувернерка Њу Џерзија Мики Шерил послала је још 2. новембра писма оператерима лука и терминала, упозоравајући их на могуће казне уколико прихвате гориво из Русије.

Њен став има посебну тежину због положаја Њу Џерзија у америчком систему снабдевања нафтним дериватима. У тој савезној држави налази се највећи дистрибутивни центар нафтних производа на источној обали САД, па би ограничења за пријем руског дизела могла непосредно да утичу на реализацију планираних испорука.

Ипак, промена курса танкера не мора аутоматски да значи пропаст трговинског аранжмана. Стручњаци за тржиште енергената подсећају да је међународна трговина нафтним дериватима организована тако да се уговори могу препродавати чак и док се терет већ налази на мору.

У таквим околностима танкер може да промени правац и до десет пута током једног путовања, у зависности од тога где се појави купац спреман да преузме гориво. Зато промена одредишта не мора да представља одустајање од продаје, већ прилагођавање новим тржишним условима.

Као највероватнија алтернативна тржишта за руски дизел тренутно се помињу Бразил, Турска и земље Северне Африке. То значи да би гориво које је првобитно било намењено америчком тржишту могло да заврши код других купаца.

Ситуацију је 5. новембра коментарисао и портпарол руског председника Дмитриј Песков, који је на конференцији за новинаре одговарао на питања о крајњим купцима горива.

Песков је одбио да јавно говори о комерцијалним детаљима уговора, објашњавајући да такве информације не могу бити предмет јавне расправе. Истовремено је поручио да нема разлога за забринутост када је реч о пласману руских енергената.

„Сав дизел ће пронаћи своје купце“, изјавио је представник Кремља.

На питање да ли промена правца танкера и проблеми око испорука имају везе са америчким изборима, Песков је одбацио такво тумачење.

„Овде не треба тражити везу са изборима, то је сасвим сигурно“, нагласио је.

Тиме је Москва јасно ставила до знања да не сматра да ће промена одредишта појединих танкера довести до проблема са продајом већ отпремљеног горива. Међутим, остаје отворено питање да ли ће америчке компаније, суочене са упозорењима о казнама и могућој кривичној одговорности, уопште бити спремне да прихвате испоруке које је претходно омогућила одлука њиховог Министарства финансија.

Wебтрибуне