У Европи се последњих недеља све чешће говори о могућности директног сукоба Русије и НАТО-а, а поједини званичници упозоравају да се временски оквир за нову ескалацију мери месецима, а не годинама. Из Хелсинкија, међутим, сада стиже знатно другачија процена.
Фински председник Александер Стуб изјавио је да Хелсинки не види доказе о непосредној руској војној претњи НАТО-у. Његова процена посебно добија на тежини због чињенице да Финска са Русијом дели границу дугу 1.340 километара.
„Не видимо доказе за то. Наше обавештајне службе бележе одређене активности, али тренутно нема непосредне војне претње. Није у интересу Русије, нити Русија има капацитет да крене у рат пуног обима“, рекао је Стуб у интервјуу за Политико на маргинама Генералне скупштине УН у Њујорку.
Фински председник је тврдње да би Русија ускоро могла да нападне неку од чланица НАТО-а оценио као „претерану реакцију“. Европским лидерима поручио је да остану „хладне главе, мирни и прибрани“.
Таква процена разликује се од упозорења која су последњих дана стизала из неколико европских престоница. Пољски премијер Доналд Туск прошле недеље је тврдио да би Русија у „наредних неколико месеци“ могла да изведе напад дроновима или ракетама на земље НАТО-а које подржавају Украјину.
Француски председник Емануел Макрон подржао је ту процену, оценивши да је Тусково упозорење „утемељено и добро документовано“.
Сличан временски оквир изнео је и шеф чешке Безбедносне информативне службе Михал Коуделка. Он је као могуће руске потезе навео „ограничени упад, провокације под лажном заставом или масовну кампању утицаја“, уз оцену да би се такви сценарији могли догодити за „неколико месеци, а не година“.
Москва је више пута одбацивала тврдње да намерава да нападне НАТО. Руска страна истовремено тврди да западне владе преувеличавају могућност сукоба са Русијом како би оправдале повећавање војне потрошње и наставак подршке Украјини.
Управо зато Стубова изјава отвара видљиву разлику између процена које тренутно долазе из европских држава. Док пољски, француски и чешки званичници упозоравају на могућност озбиљне ескалације у релативно кратком року, фински председник се позива на податке сопствених обавештајних служби и тврди да непосредна војна претња тренутно не постоји.
Wебтрибуне
