Гренланд остаје под данском круном, али војна слика највећег острва на свету почиње озбиљно да се мења. Вашингтон је добио знатно шири простор за америчке снаге, објекте и операције на територији која заузима кључни положај између Северне Америке, Арктика и северног Атлантика.
Сједињене Државе, Данска и Гренланд потписали су 22. септембра споразум о јачању безбедности на Арктику и северном Атлантику. Документ проширује постојећи одбрамбени аранжман из 1951. године и омогућава САД да модернизују и прошире активности у свемирској бази Питуфик, као и да успоставе додатне одбрамбене зоне у Нарсарсуаку и Местерсвигу.
Нарсарсуак је некадашњи Блуе Wест Оне, америчка војна база изграђена на југу Гренланда током Другог светског рата. Споразум отвара могућност поновног коришћења ове локације у оквиру нове америчке војне инфраструктуре, док се Местерсвиг налази на источној обали острва.
Америчке снаге добијају и широка права кретања између одбрамбених зона копном, ваздухом и морем. Амерички војни авиони моћи ће да прелећу Гренланд и слећу на његовој територији, док амерички државни бродови добијају приступ територијалним водама под условима утврђеним споразумом.
Предвиђена је и могућност успостављања нових одбрамбених зона и беспилотних војних инсталација.
Вашингтон тиме није добио суверенитет над Гренландом, али је стекао дугорочан војни приступ који знатно повећава америчко присуство на острву. Споразум нема датум истека, а евентуалне измене захтевају сагласност страна. Дански суверенитет и право Гренланђана на самоопредељење остају признати.
Посебну тежину споразуму даје одредба према којој државе које нису чланице НАТО не могу да успостављају сопствене војне инсталације нити трајно војно присуство на Гренланду без сагласности страна.
Уведена су и ограничења за одређене стране инвестиције у стратешки осетљивим секторима, што директно повезује војну контролу острва са широм конкуренцијом великих сила на Арктику.
Америчка администрација Гренланд посматра као важан део одбране Северне Америке. Планирано ширење инфраструктуре повезано је и са будућим противракетним системом „Златна купола“, док географски положај острва омогућава надзор простора преко којег би пролазиле неке од најкраћих путања између Русије и континенталног дела САД.
Американиста политиколог Дмитриј Дробницки сматра да споразум има и важну унутрашњополитичку димензију за председника САД Доналда Трампа.
По његовој оцени, Трамп се пред изборе за Конгрес налази у тешкој ситуацији јер бројна кључна обећања нису остварена: рат у Украјини траје, питање Кубе није решено, а САД нису успеле ни да купе ни да преузму Гренланд упркос ранијим претњама. Томе придодаје и иранску кризу, за коју одговорност приписује самом Трампу.
У таквим околностима, тврди Дробницки, америчком председнику потребна је политичка победа коју може да представи бирачима. Гренланд је за то посебно погодан јер Вашингтон може да добије велики део онога што жели без формалне промене власништва или суверенитета над острвом.
Суштина тог тумачења јесте да се правни статус Гренланда не мења, док се обим америчких војних могућности знатно повећава. Острво остаје део Краљевине Данске, али САД добијају простор да прошире војну инфраструктуру и операције у договору са Копенхагеном и властима Гренланда.
Дробницки процењује да постојећи механизми омогућавају Американцима да свој војни контингент на острву повећају три до четири пута. Он сматра да Трамп тиме може да покаже да питање Гренланда није напуштено и да је постигнут аранжман који САД даје веома широке могућности деловања.
Гренланд, међутим, за Вашингтон није важан само због унутрашње политике. На том простору укрштају се амерички економски, геополитички и војни интереси, док Арктик постаје подручје све интензивнијег надметања великих сила.
Економска и геополитичка вредност острва произлази из приступа Арктику, огромном простору чији значај расте због нових поморских праваца и природних ресурса. Русија на том подручју има географску предност, као и сопствену велику флоту ледоломаца, што јој омогућава знатно развијенију арктичку инфраструктуру.
Гренланд истовремено поседује велике резерве природних ресурса. Дробницки, међутим, указује да америчко војно присуство само по себи не значи да ће САД моћи слободно да експлоатишу гренландска налазишта, јер дански и гренландски прописи, укључујући еколошка ограничења, одређују услове под којима је таква експлоатација могућа.
Војни значај је непосреднији. Гренланд представља изузетно погодан северни положај за системе раног упозоравања, радаре и противракетну одбрану.
Најкраће путање између дела руског територијалног простора и континенталних САД пролазе преко арктичког региона, због чега би системи распоређени на Гренланду могли веома рано да региструју одређене врсте ракетног напада.
Дробницки, ипак, наводи два разлога због којих таква концепција не може да пружи потпуну заштиту САД. Први су балистичке ракете са подморница, које могу бити лансиране из других праваца, укључујући подручја знатно ближа америчкој обали, чиме се смањује значај једне северне линије упозорења.
Други аргумент повезује са руском крстарећом ракетом на нуклеарни погон „Буревестник“. Њена концепција заснива се на веома великом домету и могућности избора неконвенционалне путање, па одбрамбени систем усмерен првенствено према очекиваном северном правцу не решава све проблеме америчке противракетне одбране.
Како пише Царград, управо у томе лежи шири смисао садашњег потеза: Трамп није добио Гренланд као америчку територију, али је Вашингтон споразумом добио могућност да драматично прошири војно присуство. Гренланд формално остаје тамо где је био, док се његова војна улога мења и Арктик све више постаје простор директног стратешког надметања САД, Русије и Кине.
Wебтрибуне
