Дипломатски сукоб који је избио на америчком тлу показао је колико су дубоке поделе међу највећим светским силама и колико је тешко постићи чак и привид јединства када се за истим столом нађу представници држава са потпуно супротстављеним интересима.
Састанак који је Вашингтон организовао у тренутку изузетно напетих међународних односа претворио се у отворено надметање око Русије, Украјине, Ирана и будућности глобалне безбедности.
Министри спољних послова Г20 окупили су се 30. и 31. октобра у Атланти, у америчкој савезној држави Џорџији. Сједињене Америчке Државе, као председавајућа земља, имале су задатак да усагласе ставове водећих светских економија о најважнијим међународним питањима.
Међутим, већ на почетку разговора постало је јасно да су разлике међу учесницима толико изражене да ће сваки покушај постизања заједничког става наићи на озбиљан отпор.
Дипломатски неуспех Вашингтона постао је очигледан када је дводневни састанак завршен без заједничке декларације. Амерички државни секретар Марко Рубио, који је председавао разговорима и на њиховом почетку позивао на јединство, није успео да обезбеди консензус.
Уместо документа који би подржале све чланице, америчка страна морала је да се задовољи саопштењем председавајућег, које представља приказ разговора, али нема политичку тежину заједнички усвојеног става Г20.
Размере неслагања биле су посебно упечатљиве због чињенице да се састанак одржавао управо у Сједињеним Државама.
Америчка дипломатија није успела да обједини различите интересе чак ни као домаћин скупа, док су спорови око рата у Украјини, сукоба са Ираном, америчких царина и кинеских активности у Јужном кинеском мору спречили формирање јединствене позиције. Тимес Куwаит је 1. новембра известио да су ове поделе остале непремостиве упркос дводневним разговорима.
Колико су односи међу учесницима били заоштрени показао је инцидент који се догодио пре почетка главних разговора. Европске дипломате одбиле су да учествују у традиционалном заједничком фотографисању уколико на њему буде присутан руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
Поједини представници запретили су бојкотом или напуштањем фотографисања, чиме је протоколарни догађај прерастао у отворени дипломатски сукоб.
Рубио је на крају отказао заједничко фотографисање, што представља посебно необичан потез на међународним скуповима овог нивоа.
Према извештајима западних медија, више од трећине учесника противило се фотографисању са Лавровом, укључујући представнике европских држава, Аустралије и Канаде. Разматрана је чак и могућност организовања два одвојена фотографисања, једног са руским министром и другог без њега, али се од те идеје одустало.
Немачки министар спољних послова Јохан Вадефул отворено је поручио да заједничке фотографије европских представника са Лавровом неће бити, образлажући то ставом да односи са Русијом нису нормализовани. Упркос таквом противљењу, руски министар је учествовао у разговорима и остао део дипломатског скупа који је Вашингтон организовао.
Ситуацију је додатно компликовала разлика између америчког приступа Москви и ставова појединих европских савезника. Администрација председника САД Доналда Трампа настојала је да одржи дипломатске контакте са Кремљом, док су европске владе инсистирале на оштријем односу према Русији због сукоба у Украјини. Посебне несугласице изазвале су недавне америчке одлуке повезане са куповином руског дизела и ублажавањем појединих санкција.
Истовремено, Вашингтон је наставио да пружа војну подршку Кијеву. Амерички Стејт департмент објавио је у петак да је одобрена предложена продаја противваздушних ракета пресретача за системе Патриот Украјини, вредна 2,1 милијарду долара.
Тиме се питање америчке политике према Москви додатно нашло у средишту разговора, јер су учесници различито гледали на комбинацију дипломатског ангажовања, санкција и војне помоћи украјинским снагама.
Лавров је током скупа поновио став Москве да Русија неће прихватити ситуацију у којој би Украјина представљала војну претњу њеним легитимним безбедносним интересима. Његова позиција остала је супротстављена захтевима западних држава које подржавају Кијев, што је додатно ограничило могућност усаглашавања заједничког документа.
Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски, који је састанку присуствовао као гост, изјавио је да га изостанак консензуса није изненадио. Објаснио је да је тешко очекивати заједнички став организације у којој учествују државе укључене у актуелне ратне сукобе. Његова оцена показала је да су поједине дипломате већ унапред рачунале на неуспех покушаја усаглашавања.
Посебно озбиљне расправе вођене су и о Ирану, јер су односи између Вашингтона и Техерана остали један од најопаснијих извора нестабилности на Блиском истоку. Америчко-израелски рат против Ирана, могућност нових војних удара и потенцијални одговор Техерана додатно су заоштрили неслагања међу учесницима.
Према информацијама које је објавио АП, амерички званичници позивали су поједине блискоисточне државе и регионалне савезнике да се припреме за могућност нових напада на Иран после америчких међуизбора, као и за могуће иранске противмере.
Рубио је на маргинама састанка одржао одвојене разговоре са саудијским министром спољних послова, принцом Фејсалом бин Фарханом, и турским министром спољних послова Хаканом Фиданом. Турска је имала посредничку улогу у регионалним дипломатским напорима, док је Саудијска Арабија међу државама које су непосредно заинтересоване за спречавање нових војних потреса на Блиском истоку.
Због ових сукоба посебна пажња била је посвећена безбедности међународних поморских путева. Разговарало се о ситуацији у Ормуском мореузу, мореузу Баб ел Мандеб, Црвеном мору, Црном мору и Јужном кинеском мору. Реч је о стратешким правцима којима пролазе огромне количине енергената и робе, па би ново погоршање безбедносних прилика могло озбиљно да поремети међународну трговину.
Амерички Стејт департмент саопштио је да су међу главним темама били и енергетска безбедност, отпорност ланаца снабдевања, заштита трговачких бродова и критичне енергетске инфраструктуре. Учесници су препознали значај стабилног снабдевања енергентима и слободне пловидбе, али таква сагласност о економским интересима није била довољна да превазиђе политичке сукобе око војних операција, санкција и међународне безбедности.
Додатни проблем представљале су америчке трговинске царине и неслагања око кинеске политике у Јужном кинеском мору. Тиме се дипломатска криза није ограничила само на односе Русије и Запада или на Блиски исток, већ је захватила и питања која непосредно утичу на светску економију. Комбинација војних сукоба, трговинских ограничења и несигурности на поморским правцима повећала је забринутост због могућих поремећаја на енергетским тржиштима.
Упркос неуспеху у Атланти, дипломате упознате са разговорима иза затворених врата навеле су да су учесници изразили спремност да наставе покушаје превазилажења разлика. Циљ је да се избегне сличан исход на самиту лидера Г20, који би председник Трамп требало да угости у децембру на Флориди. Међутим, остало је отворено питање како постићи договор на највишем државном нивоу када министри спољних послова нису успели да усагласе ни заједничко саопштење.
За Вашингтон је резултат састанка посебно непријатан јер је показао границе америчког дипломатског утицаја унутар организације која окупља највеће светске економије.
Рубиов позив на јединство није спречио отворене сукобе међу савезницима, противљење руском присуству нити дубока разилажења о међународним кризама. Истовремено, непостојање консензуса не значи да су се све остале чланице сврстале против САД, већ да америчко председавање није успело да помири њихове међусобно супротстављене интересе.
Предстојећи децембарски самит на Флориди због тога ће представљати знатно озбиљнији дипломатски изазов за Трампову администрацију. Амерички председник ће пред собом имати исте државне интересе који су у Атланти спречили договор, али овога пута на нивоу шефова држава и влада.
После неуспеха министарског састанка, Вашингтон више не може да рачуна да ће само домаћинство и политичка тежина Сједињених Држава бити довољни за постизање заједничког става највећих светских економија.
Wебтрибуне
