На Блиском истоку почиње нова фаза сукоба великих сила: Москва повлачи потезе који мењају рачуницу.
Сукоб САД и Ирана све мање изгледа као изоловани регионални обрачун. Иза непосредног војног надметања све јасније се појављују интереси великих сила, док се истовремено повећава притисак на америчке снаге, противваздушну одбрану и војне ресурсе распоређене широм Блиског истока.
Војни аналитичари оцењују да је Русија у таквом развоју догађаја пронашла начин да подржи Иран, а истовремено повећа трошкове Вашингтона и његових савезника. Москва располаже технологијама, компонентама, обавештајним капацитетима и логистичким правцима који су Техерану важни управо у тренутку када покушава да обнови војне капацитете потрошене током сукоба.
Посебну пажњу привлачи брзо обнављање иранског арсенала беспилотних летелица-камиказа. Неw Yорк Тимес је раније објавио да Русија преко Каспијског мора шаље Ирану компоненте за дронове, позивајући се на америчке званичнике. Тај правац омогућава двема државама, које имају обале на Каспијском мору, да одржавају директну трговинску везу мимо поморских путева изложених америчком притиску.
Амерички извори процењивали су да је Иран у претходној фази рата изгубио око 60 одсто арсенала дронова. Наставак испорука преко Каспијског мора зато добија много већи војни значај: Техерану омогућава да надокнађује губитке и поново повећава способност за масовне ударе.
За Москву таква сарадња има и шири стратешки смисао. Свако повећавање иранске ударне моћи приморава САД и њихове савезнике да према Блиском истоку усмеравају авијацију, ратне бродове и ограничене капацитете противваздушне и противракетне одбране, укључујући системе Патриот и ТХААД, као и пресретачке ракете СМ-3 и СМ-6.
Што се више скупих пресретача троши против иранских ракета и дронова, то је већи притисак на америчке залихе и војни буџет. Посредна последица може бити смањење количине муниције, система ПВО и финансијских ресурса расположивих за друге правце, укључујући помоћ Украјини. Управо због тога руска подршка Ирану има значење које далеко превазилази сам Блиски исток.
Посебно су интересантне реактивне модификације „Геран-3“, опремљене руским антенама „Комета-М“ отпорним на електронско ометање и савременим системима навођења. За такве системе борбена дејства против вишеслојне америчке и израелске одбране представљају могућност да буду проверени у условима стварног рата, против неких од најмодернијих система за откривање и пресретање.
Руско Министарство одбране није коментарисало информације о испорукама компоненти Ирану. Међутим, питање руске помоћи Техерану већ је постало предмет отвореног спора између Москве и Вашингтона.
Амерички председник Доналд Трамп у јулу је изјавио да му је руски председник Владимир Путин рекао да Русија неће продавати оружје Ирану. Трамп је тада упозорио да би укључивање Русије или Кине у рат на страни Ирана имало озбиљне последице. Истовремено су америчке обавештајне службе истраживале да ли Москва Техерану даје податке потребне за избор циљева или технологију повезану са беспилотним летелицама.
Касније су се појавиле знатно озбиљније америчке тврдње. Амерички званичници и извори из обавештајних структура тврдили су да руски извиђачки сателити достављају Ирану податке који могу да помогну при прецизним нападима на америчке војне објекте.
ЦНН је у септембру објавио истрагу према којој је кретање руских сателита изнад Персијског залива повезано са прикупљањем података о америчким базама, укључујући ваздухопловну базу Принц Султан у Саудијској Арабији.
То није исто што и доказ да Русија непосредно „управља“ иранским ракетама. Америчка страна тврди да сателитски и обавештајни подаци из Русије помажу Техерану при избору и прецизном гађању циљева, док Москва није потврдила такву улогу. Још у марту амерички званичници тврдили су да је Русија Ирану достављала локације америчких војних средстава, укључујући ратне бродове и авионе.
Истовремено се продубљује руско-иранска војно-техничка сарадња. У септембру су објављене информације о програму развоја напредних суперсоничних крстарећих ракета у којем учествују руски стручњаци и иранске војне структуре. Таква технологија могла би додатно да повећа способност Ирана да угрози америчке поморске снаге у Персијском заливу.
Руски председник је почетком септембра, током сусрета са иранским председником Масудом Пезешкијаном, јавно рекао да Москва настоји да Ирану пружи потребну помоћ и испоручи потребну робу. Пезешкијан је тада захвалио Путину на руској подршци Ирану током сукоба са САД.
Управо ту се појављује веза са ратом у Украјини. Вашингтон годинама снабдева Кијев оружјем, муницијом, финансијском помоћи и обавештајним подацима, док Москва истовремено развија односе са државом која се директно војно сукобљава са САД.
Амерички покушаји да Русију одврате од помоћи Техерану зато наилазе на супротстављене интересе две силе: оно што Вашингтон посматра као недопустиву подршку америчком противнику, Москва може да посматра кроз шири сукоб интереса у којем САД истовремено наоружавају Украјину.
Ситуација је додатно заоштрена после упозорења иранских оружаних снага. Централни штаб „Хатам ал-Анбија“ саопштио је да располаже информацијама према којима САД припремају обнављање војних операција против Ирана уз подршку појединих држава региона.
Техеран тврди да Вашингтон покушава да прикрије претходне неуспехе и оствари привид успеха у рату за који иранска страна оптужује САД и Израел. Иранска команда саопштила је да је одлука о новим операцијама донета уз „зелено светло“ неких регионалних држава.
Упозорење је било недвосмислено. Ако САД поново нападну Иран, америчке базе, војни објекти и интереси широм Блиског истока биће мете континуираних и снажних удара, поручила је иранска војна команда.
Техеран је истовремено упозорио државе региона да ће свака земља која своју територију, ваздушни простор или инфраструктуру стави на располагање новој америчкој операцији бити сматрана учесником у нападу. Такве државе, поручено је, више неће моћи да рачунају на уздржаност иранских оружаних снага.
Тиме руска улога добија додатну тежину. Ако дође до нове велике рунде америчко-иранског рата, питање више неће бити само колико пројектила и дронова Иран може да лансира, већ колико брзо може да надокнађује губитке, какве податке добија о противничким положајима и колико дуго може да одржава интензитет напада.
За САД би дуготрајан сукоб истовремено значио трошење пресретача, авијацијских ресурса, бродских капацитета и новца на Блиском истоку. За Русију би такав развој имао додатну стратешку последицу: део америчких војних ресурса који би могао да буде употребљен за подршку Украјини остао би везан хиљадама километара даље, док би Иран наставио да представља непосредан војни проблем Вашингтону.
Wебтрибуне
