У најновијој видео-емисији водитеља Дена, пензионисани пуковник америчке војске Даглас Мекгрегор изнео је детаљну војно-стратешку анализу тренутних глобалних сукоба, фокусирајући се на потенцијалну ескалацију сукоба између Сједињених Америчких Држава и Ирана, као и на тренутно стање на украјинском фронту.
Мекгрегор је указао на недавне изјаве званичника и војних аналитичара који разматрају радикалне копнене операције против Ирана. Према његовим речима, унутар америчке администрације разматрана је опција заузимања иранског острва Харг.
Ову идеју су одмах подржали сенатор Линдзи Грејем и генерали Вес Кларк и Кенет Мекензи, при чему је потоњи предложио да се острво задржи као преговарачки улог.
Пуковник Мекгрегор сматра овакве планове потпуно нереалним, упозоравајући да би улазак у јужни Иран или Персијски залив значио излагање америчких снага масовним ударима из свих праваца.
Иран, који територијално одговара величини Западне Европе и броји 93 милиона становника, поседује стотине локација са којих може лансирати дронове „Шахид“, крстареће и театар балистичке ракете.
Мекгрегор подсећа на инцидент у Исфахану, где је рањивост специјалних летелица показала стварну опасност на терену, што је, према информацијама из администрације, уплашило председника Доналда Трампа и потврдило му да је копнена акција лоша идеја.
Услед одустајања од копнених опција, Бела кућа се окреће плановима за уништавање иранске енергетске инфраструктуре како би приморала Техеран на преговоре, односно на предају, оцењује Мекгрегор.
План предвиђа сукцесивне ударе на енергетске циљеве, а потом и на електране и мостове. Генерал Џек Кин и његови истомишљеници јавно заговарају ову стратегију под паролом „завршавања посла“, што Мекгрегор описује као повратак у варварство и Средњи век.
Он процењује да уништавање нафтне индустрије и постројења за десалинизацију воде неће сломити Иран, јер је та земља и раније проналазила алтернативне начине за извоз нафте.
У погледу одмазде, Мекгрегор тврди да ће Иран одговорити свим расположивим средствима и казнити државе које подржавају САД, укључујући Кувајт, Бахреин, Катар, Уједињене Арапске Емирате и Саудијску Арабију, што би могло довести до свргавања тамошњих владајућих елита.
Иран је већ успоставио контакт са Јорданом и поседује хиљаде ракета усмерених ка Израелу, док западна технологија, како наводи научник Тед Постол, није способна да поуздано заштити ове територије.
Водитељ Ден је додао да би Иран, поред затварања Ормуског пролаза и луке Фанџир, у сарадњи са покретом Ансар Ал-Ислам и Хутима могао блокирати Баб-ел-Мандеб и Суецки канал.
Мекгрегор потврђује да би таква блокада, у ситуацији када је глобални економски систем већ угрожен претходним акцијама Хута у Црвеном мору, изазвала глобалну депресију, раст цена ђубрива за 40 до 50 одсто, несташицу азота и хелијума неопходних за микрочипове, те масовну глад у свету.
Пуковник наглашава да САД немају сопствени интерес за уништавање Ирана, већ да то чине због безусловног савезништва са Израелом који захтева елиминацију иранске државе.
Све већи притисак изазива и питање личне безбедности америчког председника. Трамп је на својој платформи „Трутх Социал“ објавио упутство да се у случају његовог убиства на Иран испали хиљаду пројектила.
Истовремено, иранска новинска агенција ФАРС преноси изјаве ајатолаха и званичне претње са налога Мошаба Хана о томе да „црвене заставе освете неће бити спуштене“ због убиства мученичког имама.
Мекгрегор је критиковао овакав ниво расправе, наводећи да Трампов его достиже ирационалне размере и упоређујући ситуацију са неоправданом инвазијом на Србију након атентата на надвојводу Франца Фердинанда, што је довело до Првог светског рата.
На украјинском фронту забележене су нове поморске операције. Током ноћи између 14. и 15. јула, украјинске снаге су беспилотним системима у Црном мору, близу Крима, погодиле 20 руских бродова из такозване флоте у сенци, међу којима је било 17 нафтних танкера, два гасна танкера и један тегљач.
Руска страна је у знак одмазде у Црном и Азовском мору погодила украјински цивилни танкер. Мекгрегор наглашава да ови напади на слабо брањене циљеве на мору неће спасити Украјину од пораза.
Док су руске копнене снаге успешно прилагодиле тактику и намерно успориле операције опкољавања на десет до 14 дана како би смањиле сопствене губитке и методично уништавале противника, руска морнарица је показала пропусте у заштити усидрених бродова.
Пуковник предвиђа смене у врху руске морнарице и процењује да ће се рат завршити руском контролом над Одесом, Харковом и простором „Новорусије“, док ће остатак Украјине морати да остане неутралан.
Коментаришући најаву председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и украјинског председника Владимира Зеленског о покретању пројекта „Фреја“ за изградњу заједничког европског антибалистичког штита, Мекгрегор је пројекат назвао „апсолутном бесмислицом“.
Он објашњава да закони физике и фракталне математике онемогућавају брзу реализацију таквог система и да би за развој нове војске и технологије било потребно најмање десет година, наводећи пример опоравка америчке војске након Вијетнамског рата. Мекгрегор оптужује западне политичаре да константно инвестирају у политичку фикцију и троше стотине милијарди евра на пројекте без покрића.
У међувремену, унутар САД расте војни буџет док се домаћа економска ситуација погоршава. Председавајући Представничког дома Мајк Џонсон најавио је захтев за одбрамбени буџет од 1,5 билиона долара, уз додатних 350 милијарди долара суплементарног финансирања, оправдавајући то борбом против комунизма на америчким обалама и тероризма у свету.
Истовремено, Трамп присуствује самиту инвеститора и одбрамбених технолошких компанија на којем учествују финансијери попут Џејмија Дајмона из компаније „ЈПМорган Цхасе“, представници „Блацкстоне-а“ и шефица компаније „Генерал Дyнамицс“ Фиби Новаковић, бивша службеница ЦИА.
Мекгрегор упозорава да ови лидери и инвеститори, које назива „Епштајновом класом“, паразитирају на државном буџету и директно блокирају свако смањење државне потрошње. Док се милијарде троше на иностране војне кампање, залихе америчких Стратешких нафтних резерви (СПР) пале су на најнижи ниво од 20. маја 1983. године и износе свега 319.000 барела.
Домаће последице затварања Ормуског пролаза биће катастрофалне кроз екстремни скок цена горива и свих намирница. Мекгрегор додаје да је и Велика Британија у тешкој ситуацији јер је њена влада забранила даља истраживања нафте у Северном мору код обала Шкотске, док су Немачка и Француска такође на економском дну, с тим што Француску донекле спасавају њени нуклеарни капацитети.
На унутрашњем плану, Мекгрегор истиче да у САД преко 50 милиона становника чине особе рођене ван земље, док већина младих између 20 и 40 година не може да нађе посао или зарађује мање од 60 до 80 хиљада долара годишње, што их због инфлације оставља без икакве уштеде.
Насупрот томе, руски председник Владимир Путин, према речима Мекгрегора, ужива подршку од 82 до 83 одсто грађана јер отворено говори о несавршеностима руског система, економије и војске и ради на њиховом отклањању.
Мекгрегор закључује да такозвана „унипартија“ у Вашингтону свесно одржава спољне конфликте ради личног профита, водећи државу ка тачки без повратка, због чега је неопходна коренита промена политичког система.
Извор: Wебтрибуне
