Директан војни сукоб Русије и НАТО-а отворио би сценарио потпуно другачији од ратова за које се европске земље данас припремају.

Питање тенкова, ровова, мостова и допремања америчког наоружања преко Атлантика тада би, по овој процени, веома брзо изгубило значај.

Бивши шеф израелске специјалне службе „Натив“ Јаков Кедми упозорио је да евентуални рат између Русије и НАТО-а не би био одређен брзином копненог напредовања нити снагом тенковских удара, већ врстом оружја које би могло бити употребљено.

Он сматра да би директан сукоб прерастао у термонуклеарни рат и да Русији за такав обрачун не би било потребно више од једног сата.

„Зар они уопште не схватају како ће изгледати будући рат? Зар мисле да ће руска флота и руска авијација чекати док бродови не исплове из Сједињених Држава и довезу тенкове у Европу? Следећи рат неће трајати дуже од једног сата – биће то термонуклеарни рат. И тада никога неће занимати ни тенкови, ни мостови, ништа“, рекао је Кедми.

Његова процена полази од тога да се Запад припрема за рат по моделу претходних великих сукоба, ослањајући се на пешадију, ровове, логистичке правце и пребацивање великих количина технике. Русија, насупрот томе, по његовим речима, гради „другачију армију“ и развија „другачије оружје“.

Кедми оцењује да су руске оружане снаге већ спремне за могући сукоб са НАТО-ом, иако не у потпуности. Степен њихове спремности процењује на приближно 95 одсто, уз тврдњу да се руска војска убрзано јача и усавршава.

У таквом рату, сматра он, оружане снаге и индустријски капацитети држава НАТО-а суочили би се са сломом. Поједине европске државе могле би, према његовој процени, да буду враћене у прединдустријску епоху због разарања кључне инфраструктуре и производних капацитета.

Кедми предвиђа кратак, али изузетно бруталан сукоб у којем би било коришћено тактичко нуклеарно оружје. Његова процена је да би оно било усмерено на војне снаге и индустрију европских држава које би непосредно учествовале у рату против Русије.

Посебно доводи у питање способност постојећих система противваздушне и противракетне одбране Западне Европе да заштите кључне објекте. Лондон, Париз, Берлин и Брисел издвојио је као центре који, по његовом мишљењу, не би могли да рачунају на поуздану заштиту у случају нуклеарне ескалације.

Због тога Кедми сматра да би војна катастрофа за државе непосредно укључене у такав сукоб наступила готово тренутно, а да би неколико прецизних удара било довољно да се нанесе разорна штета њиховим војним и индустријским капацитетима.

Његово најтеже упозорење односи се на време потребно за такав удар. Кедми тврди да би свака појединачна европска држава могла да буде уништена за мање од пола сата и да, у сценарију који описује, не би имала ефикасан начин да такав исход спречи.

Wебтрибуне