Напетост уз пољску границу расте сваки пут када се у украјинском ваздушном простору појаве ракете и беспилотне летелице које мењају правац непосредно пред границом.
За пољску војску проблем није само питање да ли ће неки објекат ући у њен ваздушни простор, већ и колико времена остаје за процену његове путање и евентуално пресретање.
Један од последњих таквих случајева забележен је у подручју Дорохуска. Портпарол Оперативне команде родова Оружаних снага Пољске, потпуковник Јацек Горишевски, саопштио је да се током руског напада један објекат приближио пољској територији на приближно три до четири километра и кретао великом брзином.
Пољски бригадни генерал, пилот и бивши главни инспектор пољског ратног ваздухопловства Томаш Древњак сматра да тај догађај није указивао на намеру Русије да нападне Пољску. Он објашњава да је реч о промени начина на који руске ракете и беспилотне летелице прилазе циљевима у Украјини.
Украјинска противваздушна одбрана у великој мери је оријентисана према истоку, док Русија користи сложеније путање како би ракете и дронови украјинским циљевима прилазили са западне стране. Такве руте пролазе и у близини пољске границе, због чега објекти могу изгледати као да се приближавају Пољској, а затим нагло променити смер и кренути према истоку.
Таква тактика истовремено отежава рад украјинске ПВО. Системи противваздушне одбране могу касније да открију објекте који долазе из неочекиваног правца или да имају више тешкоћа приликом њиховог пресретања.
Брзина додатно смањује време расположиво за реакцију. Древњак је навео пример млазног беспилотног апарата који при брзини од 600 километара на сат прелази приближно десет километара за само један минут. Због тога пољске снаге не могу да чекају да објекат дође непосредно до границе пре него што почну припреме.
Пољска војска зато реагује још пре почетка напада. Добија сателитске и обавештајне податке, као и информације од Украјине и савезника, након чега појачава надзор источног правца.
Када се објекат открије, подижу се авиони, копнени системи прелазе у стање приправности, а војска прати његову путању како би утврдила да ли се креће према Пољској или ће остати унутар украјинског ваздушног простора. Пољски авиони прилазе граници и чекају спремни за евентуално пресретање.
Древњак каже да се често догађа да објекат дође на само два до четири километра од пољске границе, а затим се изненада окрене према истоку како би украјински циљ напао са западне стране. Управо због неизвесности до последњег тренутка пољске снаге, како истиче, морају бити спремне на све могућности.
Потпуно спречавање продора ваздушних циљева ипак није могуће. Генерал упозорава да не постоји систем противваздушне одбране са стопроцентном ефикасношћу и процењује да најбољи системи имају коефицијент ефикасности од око 0,8. Ситуација постаје још сложенија током масовних напада, када оптерећење система ПВО нагло расте.
Овакви догађаји, према његовој процени, неће бити изузетак. Пољска војска мораће да рачуна на њихово понављање, док ће становништво морати да се навикава на чешћа упозорења о могућим претњама, као и на редовнију активност борбене авијације и других средстава противваздушне одбране.
Wебтрибуне
