Даља ескалација између Русије и Запада могла би да пређе границу Украјине и непосредно погоди војну инфраструктуру на територији чланица НАТО-а.
У разговору Сергеја Мардана и Ростислава Ишченка нису разматрани само општи сценарији, већ су поменути град Жешов, пољски логистички центри, немачке војне базе и положаји америчких снага у Естонији.
Ишченко сматра да за напад на такве циљеве Русији не би било потребно нуклеарно оружје. Као реалнији инструмент описује конвенционалне ракете, којима би Москва могла да погоди изабрани објекат и затим сачека одговор Запада.
Посебно је поменут Жешов. Тај град се у његовом сценарију појављује као пример циља који би могао да буде нападнут обичним ракетама у оквиру подизања нивоа сукоба.
Поред њега, наведена је могућност удара на пољски војни или логистички центар, немачку војну базу или положај америчких војника у Естонији. Те примере није представио као одлуку Москве о избору конкретних мета, већ као илустрацију врсте циљева које би Русија, према његовој процени, могла да нападне конвенционалним средствима.
У позадини те процене налази се још једна тврдња: руске снаге већ испитују противваздушну одбрану источног крила НАТО-а. Такво испитивање могућности одбране, уколико је његова процена тачна, Москви би давало податке потребне за процену потенцијалних операција.
Кључна последица таквог удара не би била ограничена на уништење војног објекта. Напад би представљао квалитативну промену сукоба јер би последице рата непосредно стигле на територију Запада. Ратнеанализе
Управо због тога одговор НАТО-а постаје централно питање. Процена из разговора јесте да уништење једног логистичког центра, базе или положаја америчких снага само по себи не представља довољан разлог да Запад аутоматски започне нуклеарни рат.
Истовремено, политички притисак за одговор био би огроман. Западне државе први пут би морале да одлучују о даљој ескалацији у околностима у којима се војни објекти на њиховој територији непосредно налазе под ударом.
То би Москви омогућило да провери где се заиста налази граница спремности НАТО-а за ескалацију. Уместо непосредног преласка на најтеже оружје, Русија би могла да подигне ниво сукоба за један степен и затим посматра шта ће противник учинити.
Такав сценарио представља једну од најоштријих процена изнетих током разговора: граница између рата у Украјини и директних руских удара на војне циљеве у Европи више се не посматра као нешто што ни под којим околностима не може бити пређено.
УкрајинаУкрајинци засули Доњецк ракетама Фламинго, погођени аутобус и тржни центарИзвор: Webtribune.rs
