Осам месеци након што је Доналд Трамп готово довео НАТО до распада претњом да ће, ако буде потребно и силом, припојити Гренланд, потписао је оно што је назвао „фантастичним“ новим споразумом који би САД омогућио контролу и војни приступ Данској територији у обиму који Вашингтон тражи, пише „Политико“.

Европски савезници били су толико узнемирени Трамповом очигледном одлучношћу да почетком године преузме Гренланд, као и претњом царинама од 25 одсто свима који би му се успротивили, да су почели да разматрају будућност Запада без Америке. Трансатлантски односи од тада се у многим аспектима нису вратили на старо. Споразум о безбедности на Арктику и у северном Атлантику, који су јуче у Уједињеним нацијама потписали Трамп и премијери Гренланда и Данске, ставља тачку на спор.

Нови споразум, који тек треба да ратификују дански и гренландски посланици, заправо није у потпуности нов.

Њиме се „мења и допуњује“ ранији споразум САД и Данске из 1951. године. Бројни стручњаци већ месецима указују да је тај споразум Трампу већ пружао готово све што је тражио када је реч о слободи успостављања војних база и надзору над безбедношћу региона.

Једна од кључних новина јесте то што је и сам Гренланд потписник споразума.

У уводном делу текста потписнице поново потврђују обавезу поштовања међународног права, територијалног интегритета Данске, обавеза у оквиру НАТО-а и права становника Гренланда, док се највећи део споразума односи на амерички војни и цивилни приступ Гренланду и планове за успостављање америчких војних објеката.

Трамп је најавио изградњу две „веома велике“ базе на Гренланду. Међутим, према тексту који је објавила данска влада, ниједна од две планиране базе није потпуно нова, бар када је реч о њиховим локацијама.

Једна би била у Нарсарсуаку на југу Гренланда, где се некада налазила америчка база „Блуие Wест Оне“, затворена педесетих година прошлог века, а друга на истоку, у Местервигу, где се сада налази данска патрола са псећим санкама „Сириус“.

Према споразуму, америчка војска имаће „слободан приступ“ ваздушним, копненим и морским путевима на Гренланду и око њега, између две базе.

На Гренланду се иначе већ налази америчка свемирска база „Питуфик“, у којој је стационирано око 150 америчких војника који управљају системом за праћење балистичких ракета, намењеним заштити Северне Америке од напада ракетама великог домета.

Споразум такође предвиђа могућност да САД успоставе нове објекте за ратовање дроновима, односно „ненасељене војне инсталације“, уз убрзане процедуре за добијање одобрења данских и гренландских власти. Ипак, коначну реч о њиховој локацији и томе да ли ће уопште бити изграђени имаће Данска и Гренланд.

Нова су и правила којима се потенцијалним ривалима и противницима ограничава могућност да у будућности стекну војно или економско упориште на Гренланду.

Споразум предвиђа да ниједна држава која није чланица НАТО-а не може да отвори војну базу на острву, нити да експлоатише критичне минерале или ретке земље без сагласности све три потписнице.

Трамп је раније више пута говорио о кинеским и руским војним активностима у околини Гренланда, тврдећи да се око острва налазе руски и кинески разарачи и руске подморнице, међутим, званичници НАТО-а су незванично оспоравали те тврдње.

Лист подсећа да је један дипломата рекао да Алијанса „не види кинеске активности“ око Гренланда, док се кретање руских снага на крајњем северу није значајније променило и да је руско присуство у близини Гренланда минимално, ако га уопште и има.

Ко то све плаћа?

Трамп је недавно на друштвеним мрежама написао да САД „неће имати никакве трошкове“ за обнову база и ширење америчког присуства на Гренланду.

Није, међутим, јасно како ће то бити изведено, с обзиром на то да је једна база поменута у споразуму затворена још педесетих година, док је друга мала данска војна инсталација у којој се тренутно налази патрола са санкама са псећом запрегом.

Све ће зависити од тога за шта Пентагон жели да користи те објекте, али међу највероватнијим пројектима су нови системи противваздушне одбране и радарске инсталације, чија би изградња могла да буде веома скупа. Споразум не прецизира механизам поделе трошкова између три стране. „Политико“ наводи да Пентагон није одговорио на захтев за коментар.

Почетком године Данска се суочавала са претњом да би могла у потпуности да изгуби Гренланд. Иако је поверење Европљана у САД као савезника дугорочно нарушено, непосредна опасност по данску територију сада је, према тексту споразума, отклоњена.

Споразум изричито потврђује суверенитет Данске и право Гренланда на самоопредељење, укључујући и могућност да у будућности изабере независност од Данске.

Такође се потврђује потреба заштите „нетакнуте“ животне средине Гренланда, као и културних, социјалних и економских права његових становника.

„Када се прочита, човек се пита зашто је било толико буке око тако малих ствари, када је све ово могло да буде договорено од почетка“, рекао је Грегоар Рос, директор програма за Европу у лондонском тинк-тенку „Чатам хаус“.

„Такође мислим да је Данска ово добро одиграла – чисто и дипломатски. Неки би то назвали европским приступом“, додао је он.

Данијел Фрид, бивши амерички амбасадор у Пољској и сарадник Атлантског савета, рекао је пре објављивања споразума да он Вашингтону омогућава да договор представи као победу и да се САД „повуку из штетних и бесмислених претњи агресијом“.

Једна од главних брига европских дипломата и данских званичника током протекле године била је да Трамп, чак и када није говорио о Гренланду, није одустао од намере да САД преузму контролу над острвом.

Трамп се и раније није увек придржавао постигнутих договора уколико би сматрао да може да добије повољније услове, што је додатно подгревало забринутост у европским дипломатским круговима.

Много тога би, међутим, могло да зависи од тога колико ће пажње Бела кућа моћи да посвети овом питању.

Уз бројне друге приоритете – од Ирана до избора за Конгрес и наредних председничких избора – остаје питање да ли ће Трамп и његови сарадници имати довољно времена да се поново баве изменама споразума старог 75 година.

Спутњик