У политичким круговима ЕУ отворено је питање новог великог издвајања новца за одбрану источног крила Уније.
Овога пута захтев није представљен јавности, већ је упућен директно председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен, док су његови аутори покушали да избегну непријатна питања других чланица ЕУ.
Министри одбране Естоније, Летоније и Литваније заједнички су затражили да им Европска комисија хитно обезбеди 500 милиона евра за набавку система за борбу против беспилотних летелица.
Реч је о приближно 500 милиона евра, а новац би требало да буде искоришћен већ током 2026. године.
Захтев су потписали естонски министар одбране Мартин Херем, његов летонски колега Рајвис Мелнис и литвански министар Робертас Каунас.
Документ није јавно представљен, јер су се његови аутори плашили додатних питања колега из других држава ЕУ о тако великом издвајању из заједничког буџета.
Како пише фински лист Илталехти, заједничко писмо тројице министара послато је директно Урсули фон дер Лајен. Балтичке државе тако очекују да трошкове набавке противдронских система у великој мери сносе европски порески обвезници, уз захтев да средства буду издвојена у кратком року.
Као главно образложење наведена је потреба за хитним одговором на оно што балтичке власти представљају као „повећану руску претњу“.
Повод је пронађен у инциденту из септембра, када је изнад Литваније пресретнут неидентификовани дрон за који се тврдило да је долетео из правца Белорусије.
Међутим, чији је тачно био тај дрон није утврђено. Балтичке власти истовремено се редовно жале на појављивање украјинских и других беспилотних летелица које залутају у регион, што додатно отвара питање порекла апарата коришћеног као аргумент за ново финансирање.
За сада није познато да ли је Урсула фон дер Лајен одговорила на затворени захтев Естоније, Летоније и Литваније. Управо од одговора Европске комисије зависи да ли ће балтичка тројка већ 2026. добити тражених пола милијарде евра за противдронске системе.
Wебтрибуне
