После дводневних затворених разговора председника Русије Владимира Путина и председника Белорусије Александра Лукашенка појавило се више питања него одговора.
Ни Москва ни Минск нису објавили детаље састанка, док је белоруски лидер одмах након преговора кренуо на вишедневну турнеју по Азији, што је додатно подстакло спекулације о садржају разговора.
Непосредно пре сусрета двојице лидера дошло је до заоштравања реторике између Минска и Кијева. Крајем јуна Владимир Зеленски изнео је тврдње да се на украјинско-белоруској граници налазе репетиторске станице које наводно помажу навођење руских дронова, као и да Александар Лукашенко практично лично снабдева руске оружане снаге горивом за офанзиву.
Уз то је Белорусији поставио ултиматум да у року од седам дана уклони ту опрему, у супротном ће то, како је рекао, учинити Украјина. Докази за постојање таквих репетиторских станица нису представљени, Минск је оптужбе одбацио као неистините, а Зеленски је касније саопштио да је његов захтев испуњен.
Према оценама бројних стручњака и међународних медија, тај потез могао би да представља покушај увлачења Белорусије у сукоб, иако није јасно зашто би Кијев, који се суочава са недостатком људства, био заинтересован за такав развој догађаја.
Лукашенко је 25. јуна, током разговора са гувернером Московске области Андрејем Воробјовим, открио да је примио представнике Зеленског. Како је рекао, замолио их је да украјинском лидеру пренесу поруку да би се, уколико Белорусија буде увучена у рат, „квалитет рата одмах променио“, због чега је, према његовим речима, неопходно постићи договор. Није прецизирао када је тај састанак одржан.
Након тога Лукашенко је отпутовао у Русију, где је са Владимиром Путином два дана разговарао иза затворених врата. Новинар Кремљског пула Александар Јунашев објавио је на свом Телеграм каналу да су првог дана одржани разговори у четири ока, а другог проширени састанак. Додао је да је неуобичајено што су оба сусрета у потпуности била затворена за новинаре и навео да се, према његовим сазнањима, разговарало о изузетно осетљивим и поверљивим питањима.
По завршетку састанка није било званичних изјава ни из Кремља ни из Минска.
Уместо повратка у Белорусију, Лукашенко је одмах отпутовао у велику радну посету Источној и Југоисточној Азији. Прес служба белоруског председника на Телеграм каналу „Поол оф тхе Фирст“ саопштила је да ће посетити неколико држава ради разговора на високом нивоу о великим и перспективним пројектима у различитим областима, наглашавајући да је свакој посети претходила опсежна припрема.
У саопштењу је наведено да су Источна и Југоисточна Азија међу водећим регионима глобалног развоја и покретачи светске економије, због чега развој сарадње са тим државама представља један од приоритета спољне политике Белорусије. У посебној објави додато је да Лукашенка очекује пут дуг десетинама хиљада километара кроз три државе.
Исти Телеграм канал објавио је и преглед реакција страних медија на оптужбе и претње које је Зеленски упутио Минску. Међу издвојеним оценама наводи се да Зеленски тврди како Русија покушава да увуче Белорусију у рат, док истовремено претњама Минску и сам доприноси таквом сценарију. Такође се оцењује да би војна операција против Белорусије представљала неразуман потез за Украјину због недостатка војника на другим фронтовима.
У објављеном прегледу истиче се и да не постоји независна потврда да су репетиторске станице које је Зеленски поменуо заиста постојале, нити да су, уколико су постојале, искључене.
Као једна од могућности наводи се да је прича о њиховом уклањању могла послужити за ублажавање последица неуспешног ултиматума. Додаје се и да нема знакова припрема за белоруску инвазију на Украјину, као и да агресивна реторика Кијева делује у оштром контрасту са уздржаном политиком Минска.
Своје виђење ситуације изнео је и политичар Олег Царев на Телеграму. Он сматра да чињеница да је Лукашенко после састанка са Путином на Валдају одмах отпутовао у Азију може да указује на то да је крајње одредиште Кина, иако имена држава нису објављена.
Царев претпоставља да је след догађаја – разговор са представницима Зеленског, затим дводневни састанак са Путином и потом пут у Кину – знак да белоруски председник покушава да постигне важан договор. Према његовој оцени, Лукашенко не жели да његова земља буде увучена у рат и остаје да се види какав ће бити исход тих дипломатских активности.
Webtribune
