Амерички Врховни суд блокирао је покушај администрације председника Доналда Трампа да непосредно пред изборе уведе нова правила за гласање поштом, чиме је отклоњена велика неизвесност која је недељама пратила припреме за предстојеће изборе за Конгрес.

Одлука представља озбиљан ударац Трамповој администрацији, која је желела да америчкој Поштанској служби додели знатно већу улогу у процесу слања и достављања гласачких листића. Критичари су упозоравали да би нова правила могла да изазову хаос свега неколико недеља пре избора и доведу до тога да милиони Американаца не добију гласачке листиће на време.

Врховни суд је одбио захтев администрације да поништи одлуке нижих судова којима је примена нових правила привремено заустављена. Тиме је омогућено изборним комисијама широм земље да наставе да шаљу гласачке листиће поштом по досадашњим правилима.

Милиони бирача могли да остану без гласачких листића

Спор је почео након извршне уредбе коју је Трамп потписао у марту, наводећи да жели да спречи преваре повезане са гласањем поштом.

Његова администрација потом је развила план према којем би савезне државе морале да користе стандардизоване коверте за гласање поштом и Поштанској служби достављају спискове бирача преко посебног интернет портала.

Поштанска служба би, према тим правилима, могла да одбије да достави гласачке листиће државама које не испуне постављене захтеве.

Извештај једног узбуњивача упозорио је да би такав систем могао да доведе до тога да милиони гласачких листића никада не буду послати бирачима.

То би посебно могло да погоди савезне државе у којима је гласање поштом доминантан начин изласка на изборе.

У Калифорнији, Колораду, Хавајима, Невади, Орегону, Јути, Вермонту и Вашингтону бирачи готово у потпуности гласају поштом, због чега су локални званичници упозоравали да би увођење нових правила непосредно пред изборе било готово немогуће спровести без озбиљних поремећаја.

„Избори могу да се наставе нормално“

Одлука Врховног суда дочекана је са олакшањем међу изборним званичницима широм земље.

Државна секретарка Калифорније Ширли Вебер поручила је да изборне службе сада коначно могу да наставе припреме без неизвесности која је месецима висила над процесом.

„Сада коначно можемо да наставимо даље и вратимо се ономе што најбоље радимо, спровођењу избора поштено и транспарентно“, рекла је Вебер.

Сличне поруке стигле су и из других савезних држава.

Заменица гувернера Јуте Деидре Хендерсон рекла је да грађани те државе сада могу да буду сигурни да ће избори 2026. године бити одржани по уобичајеним правилима.

Секретар државе Орегон Тобијас Рид оценио је одлуку као „победу за право гласа и владавину права“.

„Председници не воде изборе, људи их воде“, поручио је Рид.

Трамп годинама напада гласање поштом

Трамп већ годинама тврди да је гласање поштом подложно масовним злоупотребама, иако за тврдње о широко распрострањеним преварама није изнео доказе.

Приликом потписивања извршне уредбе у марту рекао је да су преваре повезане са гласањем поштом „легендарне“ и да очекује да ће његова уредба допринети сигурнијим изборима.

Против уредбе су убрзо покренуте тужбе организација за заштиту бирачких права, Демократске странке и неколико савезних држава које воде демократе.

Савезна судија Индира Талвани у јуну је блокирала кључне делове Трампове директиве, али је Врховни суд у августу привремено укинуо њену забрану уз образложење да је донета пре него што је администрација усвојила коначна правила.

Поштанска служба је потом представила коначан план, што је покренуло нови талас тужби.

Овога пута нижи судови поново су зауставили примену нових правила, а Врховни суд је сада одбио да њихове одлуке поништи.

Судије оцениле да администрација вероватно неће добити спор

Већина судија Врховног суда није детаљно образложила одлуку, али је навела да Трампова администрација вероватно неће успети да одбрани свој план у даљем судском поступку.

Судија Брет Кавано, који се сложио са одлуком суда, посебно је истакао да државни и локални изборни званичници једноставно немају довољно времена да нова правила спроведу пре избора.

Судије Семјуел Алито и Кларенс Томас успротивили су се одлуци и оценили да Конгрес има овлашћења да регулише изборни процес и да део тих овлашћења може да пренесе Поштанској служби.

Међутим, за стручњаке за изборно право посебно је значајна формулација већине суда да администрација „вероватно неће успети у меритуму спора“.

Професор права са Универзитета Нотр Дам Дерек Милер оценио је да је то важан сигнал и за будуће спорове.

Према његовим речима, суд није морао да се изјашњава о изгледима администрације да на крају добије случај, али је ипак одлучио да то учини.

Шта одлука значи за предстојеће изборе

Одлука долази у тренутку када је гласање поштом у појединим савезним државама већ почело.

Око трећине америчких бирача користи неки облик гласања поштом, па су изборни званичници упозоравали да би промена правила у последњем тренутку могла да изазове огромну конфузију међу бирачима и администрацијом.

За сада ће, међутим, избори бити одржани по правилима која су већ била на снази.

То значи да савезне државе могу да наставе да шаљу гласачке листиће бирачима, без додатних захтева које је покушала да уведе Трампова администрација.

Иако судски спорови још нису потпуно завршени, одлука Врховног суда практично је уклонила могућност да се нова правила примене на предстојећим изборима, а поједини правни стручњаци сматрају да је мало вероватно да ће икада ступити на снагу у садашњем облику.

Нова.рс