Трамп шокирао свет: „Паклене санкције“ против Русије заустављене у последњем тренутку!

Амерички председник Доналд Трамп повукао је неочекиван потез у тренутку када је Вашингтон требало да започне нову фазу економског притиска на Москву.

Одлука донета непосредно пред важан законски рок отворила је питање будућности америчких санкција и њиховог утицаја на земље које настављају сарадњу са Русијом.

Трамп је 16. октобра потписао извршну уредбу којом је обуставио примену великог дела нових санкција, ограничења и царина предвиђених законом о санкцијама против Русије и Ирана. Документ је објављен на званичној страници Беле куће, а његова најважнија последица јесте да мере које су требало да ступе на снагу 18. октобра за сада неће бити примењене.

Реч је о закону који је амерички председник потписао 18. септембра 2026. године, а који носи име покојног републиканског сенатора Линдзија Грејема. Његов циљ био је да се Москва изложи додатном економском притиску, уз истовремено кажњавање држава које настављају да купују руске енергенте или помажу Русији у заобилажењу постојећих санкција.

Посебно оштре мере предвиђене су у трговинској области. Закон омогућава повећање царина до 500 одсто на робу руског порекла која се увози у Сједињене Америчке Државе, док би на производе из држава које спадају међу највеће купце руске нафте и природног гаса могле да буду уведене додатне царине до 100 одсто.

Иста стопа од 100 одсто предвиђена је и за робу из пет држава које највише доприносе заобилажењу америчких санкција против руског нафтног сектора. Такав механизам омогућио би Вашингтону да економски притисак прошири далеко изван саме Русије и непосредно погоди њене велике трговинске партнере.

Међутим, управо те мере Трамп је одлучио да за сада не примењује.

„Овим изузимам од примене све царине предвиђене члановима 112 и 113 Грејемовог закона или овом уредбом“, наведено је у документу који је потписао амерички председник.

Одлука има посебну тежину зато што је Бела кућа истом уредбом најпре формално предвидела повећање царина од 500 и 100 одсто, а затим одобрила изузеће од њихове примене. То значи да је санкциони механизам задржан у америчком законодавству, али је његово спровођење заустављено председничком одлуком.

Трамп је такав потез образложио националним интересима Сједињених Америчких Држава. У документу је наведено да је Конгресу доставио званичну потврду и образложење због чега сматра да је изузеће од нових санкција тренутно оправдано.

„Конгресу сам доставио потврду да је одобравање таквог изузећа у овом тренутку у националном интересу Сједињених Држава“, истакао је Трамп.

Правни основ за ову одлуку налази се у члану 115 Грејемовог закона. Та одредба председнику омогућава да привремено изузме одређене особе, компаније, државе и робу од предвиђених санкција, ограничења и царина, под условом да Конгресу достави писано образложење засновано на америчким националним интересима.

Председничка уредба не односи се само на царине. Њоме су изузете од примене и бројне друге одредбе закона које предвиђају санкције руским званичницима, финансијским институцијама, компанијама и појединцима повезаним са руском државом, као и ограничења у енергетском сектору, инвестицијама и одређеним финансијским трансакцијама.

Изузећа обухватају и поједине мере усмерене против руских бродова који се користе за заобилажење санкција, као и ограничења повезана са руским државним дугом, банкарским услугама и трговином одређеним стратешким производима.

Ипак, Трампова одлука не значи да су Сједињене Америчке Државе укинуле све санкције против Русије.

Уредба изричито потврђује да раније уведене санкције, засноване на другим председничким уредбама, настављају да важе. То се посебно односи на мере повезане са ванредним стањем због активности руске владе, чије је важење америчка администрација продужила 24. марта 2026. године.

Другим речима, постојећи режим санкција није поништен. Трамп је зауставио примену великог дела новог пакета, али није укинуо ограничења која су већ била на снази пре усвајања Грејемовог закона.

Посебно је значајна одредба која се односи на куповину руске нафте и природног гаса после 18. октобра 2026. године. Закон предвиђа додатне царине за државе које се налазе међу пет највећих увозника руских енергената и које настављају нове куповине од тог датума.

Сада је примена и тих царина обустављена. То представља важну промену за државе које одржавају велике енергетске везе са Русијом, међу којима се посебно издваја Индија, један од највећих купаца руске нафте.

Индија је раније изражавала забринутост због могућих последица Грејемовог закона. Додатне америчке царине од 100 одсто на њену робу могле би озбиљно да погоде трговинске односе две државе, док би њихово увођење истовремено извршило притисак на индијску енергетску политику.

Одлука Беле куће донета је и у тренутку када Вашингтон показује спремност за одређене облике економске сарадње са Москвом. Трампова администрација претходно је постигла договор о испорукама руског дизела, уз привремено ублажавање појединих ограничења повезаних са његовим извозом.

Тај споразум изазвао је противљење дела америчких законодаваца, укључујући републиканце и демократе. Група од 12 сенатора затражила је од Трампа да одустане од аранжмана са Русијом, оцењујући да би приходи од продаје енергената могли да помогну Москви у финансирању рата у Украјини.

Истовремено, амерички председник последњих дана пооштрава критике на рачун украјинског председника Владимира Зеленског, док односи Вашингтона и Москве показују знаке приближавања у појединим економским питањима.

Одлука о санкцијама зато долази у политички осетљивом тренутку, непосредно пред новембарске изборе за Конгрес, када су цене енергената и трговинска политика постале важна питања унутрашње америчке политике.

Упркос одлагању нових мера, Бела кућа није одустала од праћења трговине руским енергентима.

Америчком трговинском представнику наложено је да, у сарадњи са државним секретаром и министрима финансија и енергетике, прати куповину руске нафте и гаса, као и активности држава које помажу заобилажењу санкција. Прикупљене информације биће редовно достављане председнику, заједно са препорукама о могућим даљим корацима.

Уредба предвиђа и могућност преиспитивања већ одобрених изузећа. Она ће остати на снази све док председник или државни секретар, након одговарајућих консултација, не процене да је потребно предузети додатне мере.

За сада није одређен датум њиховог аутоматског престанка, што значи да се обустава може наставити без унапред утврђеног рока.

Тиме је Трамп задржао могућност да у будућности активира санкције и царине предвиђене Грејемовим законом, али је истовремено спречио њихову непосредну примену.

Најважнија последица одлуке од 16. октобра јесте то што Русија и њени велики енергетски партнери за сада неће бити изложени новом економском удару предвиђеном тим законом.

Амерички председник није укинуо постојеће санкције нити поништио закон који је потписао претходног месеца, али је искористио своја овлашћења да заустави спровођење његових најстрожих одредаба.

На тај начин Вашингтон задржава могућност снажног економског притиска, док одлука о томе када ће и да ли ће нове мере заиста бити активиране остаје у рукама америчке администрације.

Webtribune