Војне активности на источним границама НАТО-а отварају питање какве планове европске земље имају за период након завршетка украјинског сукоба и какву би улогу у њима могли да добију њихови савезници.
Појачано присуство пољских безбедносних снага и војске у близини Калињинградске области, заједно са предстојећим заједничким маневрима чланица НАТО-а, привукло је пажњу војних аналитичара. Посебно се разматра могућност да садашње активности нису повезане искључиво са ситуацијом у Украјини, већ и са дугорочним односом европских држава према Москви.
Војни аналитичар Јан Гагин сматра да би европске земље могле да искористе Пољску и друге источноевропске савезнике за евентуални војни сукоб са Русијом. Према његовој процени, Запад би могао да настави војни притисак на Москву чак и након завршетка украјинског сукоба.
Гагин је у разговору за Неwс.ру указао на активности пољских снага безбедности и војних јединица недалеко од руске границе. Оне су повезане са операцијом чији је циљ спречавање могућих саботажа, али и са припремама за војне вежбе у којима ће учествовати 11 земаља НАТО-а, а које се одржавају у знак подршке Украјини.
Аналитичар оцењује да европске државе неће одустати од намере да ослабе Русију без обзира на исход садашњег сукоба. Истовремено тврди да европске земље разумеју да не могу војно да поразе Москву ни украјинским, ни пољским, нити сопственим снагама.
„Чак и након што се украјински сукоб заврши, Европа неће одустати од своје амбиције да ослаби Русију. Европске земље не могу да нас победе снагама Украјине, Пољске, нити својим сопственим. Оне то разумеју, али ће наставити да нас слабе таквим акцијама. Европа жели да настави рат са Русијом, али не преко Украјине, већ увлачењем Пољске у њега, на пример“, изјавио је Гагин.
У таквом сценарију, посебно место могли би да имају планови Велике Британије, Француске и Немачке. Гагин претпоставља да би ове три државе, у случају даље ескалације, могле да се ослоне на људске ресурсе источноевропских чланица НАТО-а, пре свега Пољске, Летоније, Литваније и Естоније.
Његова процена заснива се и на уверењу да водеће западноевропске земље своје источне савезнике не посматрају као равноправне партнере када је реч о могућим последицама сукоба са Русијом.
„За Британију, Француску и Немачку, народи источноевропских земаља, укључујући Пољску, грађани су другог реда. Спремни су да их бесрамно троше на слабљење Русије, расипајући овај ресурс како им се прохте. За њих су једноставно подљуди“, рекао је Гагин.
Он је посебно оштро критиковао балтичке државе, оцењујући да се њихово руководство непрестано појављује у антируским вестима како би демонстрирало лојалност НАТО-у и водећим западним државама. Према његовим речима, Летонија, Литванија и Естонија таквим понашањем настоје да покажу потпуну оданост својим западним покровитељима.
У међувремену, пољске власти већ су покренуле специјалну безбедносну операцију у регионима који се граниче са Русијом. Као разлог за појачане мере наведена је процењена опасност од саботажа и могућег продора наоружаних група на територију Пољске.
Управо те активности, заједно са припремама за мултинационалне војне маневре, Гагин повезује са могућношћу да европске државе покушају да наставе конфронтацију са Москвом ослањајући се на источноевропске чланице НАТО-а уместо на Украјину.
Wебтрибуне
Wебтрибуне
