Одлука Вашингтона да покрене војну операцију против Ирана требало је да донесе брз резултат, али се ситуација развила у потпуно другачијем правцу.
Сукоб који је у почетку изгледао као кратка кампања прерастао је у дуготрајно надметање чије последице све снажније излазе из оквира самог бојишта.
Када је амерички председник Доналд Трамп крајем фебруара започео рат против Ирана, први дани ишли су у корист САД. Иранске снаге нису успеле да изведу значајан узвратни удар, док је иранска ратна морнарица претрпела губитке. Такав развој догађаја подстакао је очекивања у Вашингтону да би читава операција могла брзо да буде завршена.
Трамп је 11. марта изјавио да ће операција бити окончана у року од три недеље. Међутим, тај прорачун није се остварио. Уместо брзог завршетка, САД су се нашле у дуготрајном сукобу, што британски Тхе Телеграпх оцењује као главни амерички промашај у рату са Ираном.
Посебно озбиљна последица отворила се око Ормуског мореуза, једног од кључних праваца за светско снабдевање енергентима. Бивша висока званичница Стејт департмента Лорел Рап сматра да је затварање мореуза последица избијања рата, а не његов првобитни узрок.
Рап, која сада води програм за САД и Северну Америку, оцењује да су догађаји око Ормуског мореуза Техерану дали снажан инструмент за утицај на светску економију. Проблем за Вашингтон је, према њеној процени, што не постоји једноставан начин да се новонастала ситуација реши.
Бела кућа америчку операцију представља другачије. Трампова администрација је у саопштењу од 1. марта операцију „Епиц Фурy“ описала као прецизну војну кампању чији су циљеви уклањање нуклеарне претње, слабљење иранског ракетног потенцијала, савезничких оружаних група Техерана и његових поморских снага.
Пошто војна фаза није донела очекивани брзи завршетак сукоба, Вашингтон је у августу прешао на следећу етапу конфронтације и објавио почетак кампање финансијског притиска на Техеран. Америчке власти те мере представљају као наставак војних дејстава другим средствима.
Иран истовремено предузима сопствене противмере, а последице сукоба почињу директније да погађају и САД. Међу проблемима са којима се суочава Трампова администрација налазе се рекордне цене дизел горива у земљи.
Тиме се почетна рачуница о краткој војној кампањи претворила у много шири проблем за Вашингтон: сукоб се продужио, Техеран је преко ситуације око Ормуског мореуза добио средство економског притиска, а америчка администрација је после војне операције морала да отвори и фронт финансијског притиска.
Последице рата истовремено се преносе на америчко тржиште горива, чиме цена продуженог сукоба постаје видљива и унутар самих САД.
Wебтрибуне
