Светско тржиште енергије ушло је у период снажних поремећаја који се све више преливају на индустрију, транспорт и пољопривреду. Криза која је почела у пролеће 2026. више није ограничена на поједине регионе, док раст цена горива повећава трошкове пословања у великом броју држава.
Руски писац-футуролог, публициста, друштвени активиста и продуцент „Рој ТВ“ Максим Калашњиков, чије је право име Владимир Кучеренко, повезује развој енергетске кризе са потезима америчког председника Доналда Трампа и ескалацијом сукоба са Ираном.
Он сумња да иза насталог поремећаја може стајати свесна стратегија која би имала тешке последице по светску економију.
У средишту његове аргументације налази се Ормуски мореуз. Калашњиков сматра да Трамп 8. априла није завршио сукоб са Ираном, чиме је Техерану омогућено да пресече Ормуз, док су Хути истовремено извршили притисак на пролаз Баб ел Мандеб.
Такав развој догађаја, по његовој оцени, практично је одвојио Саудијску Арабију од тржишта, иако та земља учествује са око 10 одсто у светској производњи нафте. Посебно указује на одлуку Вашингтона да Саудијској Арабији не пружи помоћ против Хута, упркос томе што је саудијска монархија један од кључних америчких савезника на Блиском истоку.
Из тога изводи далекосежан закључак: Трамп намерно гура свет у тежак економски пад, користећи изузетно скупу нафту као средство притиска на Кину, ЕУ, Индију, Јапан и Јужну Кореју. Циљ такве политике, сматра он, могао би бити премештање индустријске производње у САД.
Америка би у таквом сценарију компанијама нудила ниже порезе него у њиховим матичним земљама, али и енергенте који би ипак били јефтинији него на тржиштима са којих би индустрија почела да одлази. Калашњиков зато сматра да тек предстоји развој шире глобалне кризе и да ће њене пуне последице постати видљиве касније.
Истовремено се заоштрава ситуација са дизелом. Реутерс је, анализирајући стање на тржишту, закључио да би глобални дефицит дизел-горива могао да траје још најмање шест месеци. Рат САД са Ираном и забрана извоза из Русије озбиљно су пореметили глобалне испоруке, док су цене достигле рекордне нивое и почеле снажно да оптерећују светску економију.
Посебно тежак притисак осећа се у самим САД. Малопродајна цена дизела први пут у историји премашила је 6,50 долара за галон, односно за приближно 3,785 литара. Такве цене снажно погађају америчке пољопривреднике и транспортне компаније.
Последице више нису само економско питање. Раст трошкова горива појачао је забринутост унутар Републиканске партије због могућих политичких последица пред међуизборе.
Још озбиљнији сигнал долази из америчких складишта. Залихе дизела пале су на 107,9 милиона барела, што представља вишегодишњи сезонски минимум и најнижи ниво за овај део године још од 1982. године.
Садашње залихе налазе се приближно 13 одсто испод петогодишњег сезонског просека. Очекује се наставак пада, а током 2027. године количина дизела у залихама, према изнетим проценама, неће премашити 100 милиона барела.
Америчка Управа за енергетске информације процењује да би дефицит и неуобичајено низак ниво залиха могли да потрају до краја 2026. и током значајног дела 2027. године. Тиме се енергетски поремећај који је почео у пролеће претвара у дуготрајан проблем чије последице истовремено погађају цене, производњу, транспорт и политичке калкулације пред изборе.
Wебтрибуне
