Пише: Александар Ћирковић
Како се ближе избори, тако је и атмосфера усијанија. А падају и једна по једна маска.
Студентски покрет је, без икакве дилеме, најпопуларнији политички фактор у Србији, и као такав постао је камен у ципели како власти тако и опозицији. Јер до сада је постојао политички монопол уиграног двојца власт-опозиција, али сад се појавио неко ко прети да им помрси рачуне, а како ствари стоје и помрсиће их.
Власт се максимално фокусирала на студенте, и ка њима су концентрисали све могуће снаге – медије, спаваче, јавне ресурсе... Јасно је и њима да се врло лако може десити да им деца преузму примат, а још јасније да ако се то деси, да их та иста деца у неком будућем нормалном систему одведу и пред лице правде и да им одузму нерегуларно стечену имовину. И режим заиста има пуно тога да изгуби ако дође до студентске победе.
Овога пута власт се пред наредне изборе не осврће на опозицију, јер њихов спаринг партнер је сада маргинализован, небитан политикчки фактор који је претходних година одлично одрађивао посао скретничара народног незадовољства према режиму, доводећи народ у ситуацију да мисли да се у Србији ништа променити не може.
Сада је та опозиција, таква кава јесте – сујетна, подељена у неколико колона, и питање је да ли ће нека од њих прећи цензус који је својевремено власт спустила на 3% да би они могли бити редовни скупштински фикус и привид Србије као демократске државе.
Вероватно је и опозицији јасно да је, у оваквом распореду снага, цензус скоро па недостижан. Али, упркос томе, не желе да прихвате да више неће бити корисници разних бенефита на које су навикли, а које су остваривали преко посланичких мандата. Отићи ће ако треба и у политичку историју, али студенте неће подржати.
Не схватају да је њихово време прошло, време у којем нису успели да дотакну режим. И да имају имало образа, повукли би се јер је то природна ствар. Као када фудбалски клуб уложи велики новац у трофејног и искусног голгетера, али ако тај играч не даје голове, он буде продат а на његово место долази други. Једноставно, од старе славе се не живи, ако је икада и било.
Изузетак је неколицина која је заузела рационалан став и подржала студенте, јер уместо недостижног цензуса задржавају шансу да у будућности поново политички оживе, и евентуално покупе неку мрвицу од власти коју би требало да формиају људи са Студентске листе.
Једнако је занимљиво и на самој Студентској листи, јер како време и ветирања пролазе тако се мења и „безусловна“ подршка појединаца студентима. Свесни потенцијала и утицаја студената, свако би свог човека да инфилтрира у редове Студентске листе, али строги систем одабира кандидата ремети планове „менаџера“ из сенке. Тако се долази до тога да бескомпромисни лобисти студената који су их подржавали безусловно, којима је било једино битно да се смени „криминални“ и „издајнички“ режим, након ветирања њиховог кандидата повлаче своју подршку студентима. Па како и зашто то, зар није једини и највиши циљ враћање државе народу и закону?
Нарочито су енигма тзв. патриоте, откуд такав њихов заокрет након ветирања појединих кандидата, зар све симпатије према студентима нестају са ветирањем једног имена на Студентској листи, зар дотле досеже њихов патриотизам?
Или се, ипак, оголио и жетон-патриотизам који је годинама заправо имао своју улогу у систему, улогу држања фокуса незадовољног народа и каналисања народног незадовољства, са остваривањем личних амбиција као крајњим циљем.
Упркос свему томе, упркос бурама и таласима који их шибају са свих страна, студенти сигурно и чврсто држе свој курс, и довешће га у сигурну луку. Држе све под контролом, пажљиво бирају, знају да њихова листа мора да окупи представнике разних политичких идеологија и опредељења, јер та пажљиво селектована разноликост је кључни фактор за победу на изборима.
Да ли на том путу греше, наравно, људски је. Из грешака се учи, а ако је овај народ деценијама ћутао на грешке које су га скупо коштале и мало тога из њих научио, мало стрпљења и толеранције према студентима било би најмање што се очекује од целе нације.
СрбијаДраган Гаги Јовановић потврдио да је на Студентској листи: "Нећемо стати, док се не изборимо за слободу и правду"Извор: Правда
