Пише; Младен Обрадовић,
Позив родољубивим политичким и друштвеним чиниоцима на обједињавање и заједнички наступ на изборима
Пред Србијом су ванредни парламентарни избори. И више од тога — пред нашом државом и народом је избор, не између власти и опозиције, већ између наставка погубног вазалског односа према Европској унији и раскидања окова евроунијатске зависности.
Две тренутно најјаче политичке групације — режимска Александра Вучића и пленумашка „Студената у блокади“ — имају суштински исту политику: послушнички однос према Бриселу и дернек-патриотизам који се огледа у махању заставама и одсуству делатног државотворног приступа када је реч о решавању кључних националних питања. Дволичност је њихова заједничка одлика.
Напредњачка власт, која је издала Косово и Метохију и укинула установе државе Србије у нашој јужној покрајини, и даље без трунке срама тврди да „никада неће признати независно Косово“, иако је својим чињењем и нечињењем омогућила арбанашким сепаратистима заузимање и отимање скоро свега што су Срби и Србија успели да очувају и одбране од 1999. до 2012. године. Лицемерје Александра Вучића показало се и у данима око сахране генерала Ратка Младића: у жељи да се додвори патриотском бирачком телу изјављује да је „поносан што није испоручио ниједног Србина“, док је 2011. године, када је власт Бориса Тадића ухапсила Младића и испоручила га тзв. Хашком трибуналу, изјавио да је то „међународна обавеза Србије“.
Ни слепа подршка најјачој опозиционој групацији, „Студентима у блокади“, не може донети добро. Са тзв. „Студентске листе“ (на којој нема студената) протерано је или скрајнуто и оно мало родољуба који су се на њој испрва нашли. Не треба бити превише далековид да би се видело којим правцем би Србију водила листа састављена од оних који никада ниједном речју нису довели у питање „европски пут Србије“ и који трче ка Бриселу а беже од Москве, који прихватају „Квир збор Београда“ а одбацују заступнике породичних вредности, којима је пожељно да прву званичну конференцију за медије одрже у „Простору Миљенко Дерета“ а непожељно да помену генерала Ратка Младића. „Ко је веран у најмањем, веран је и у великом; и ко је неправедан у најмањем, неправедан је и у великом“ (Јеванђеље по Луки, 16:10).
Саучесник проевропског режима и проевропских пленумаша у растакању Србије је проевропска парламентарна опозиција, која и не крије да је зарад обећања о уласку у ЕУ спремна да се одрекне свега што Србе чини историјски државотворним народом — од хероја отаџбинских ратова које су испоручили Хагу, до Косова и Метохије чију су издају здушно подржавали сваки пут када је Вучићева власт прихватала и спроводила противуставне споразуме под окриљем ЕУ и САД.
Једина брана наставку овакве штеточинске политике може бити снажан национални блок који би чиниле странке, удружења и јавне личности државотворног опредељења, обједињени око заједничких циљева:
• престанак срљања ка ЕУ;
• промена садашње власти;
• поштовање Устава и обнова правне државе;
• очување Косова и Метохије и Републике Српске;
• сабирање свих Срба у Отачаству и расејању око матице Србије;
• јачање сарадње са Русијом и пријатељским државама;
• успостављање домаћинске привреде;
• одбрана породичних вредности, неговање светосавске културе и просвете;
• враћање витешког духа и достојанства војсци и полицији;
• беспоштедна борба против криминала и корупције.
Такав родољубиви блок би могао постати трећа снага у Скупштини и кључни политички чинилац без кога не би било могуће образовање нове власти и доношење најважнијих државних одлука.
Насупрот томе, појединачни наступ суверенистичких странака на предстојећим изборима донео би само грчевиту и неизвесну борбу за прелазак цензуса, уз врло изгледну опасност да нека од њих или чак све остану испод прага за улазак у Скупштину, чиме би се гласови родољубивих бирача прелили водећим проевропским листама.
У име опстанка Србије позивам вас, који уживате поверење и благонаклоност стотина хиљада Срба, да се без одлагања обратите једни другима и договорите се о заједничком изласку патриотских снага на предстојеће изборе. Немојте чекати неког другог да то учини пре или уместо вас. Имајте увек на уму речи Господа нашег Исуса Христа: „Који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга“.
Како радили, тако нам Бог помогао!
Владимир ДимитријевићЛомпар после ветирања или судбина једне доследностиИзвор: Правда
