„Upala pluća nepoznate etiologije“ - to je uzrok smrti 28-godišnje laborantkinje Darije Šipilove u Irkutskom institutu za borbu protiv kuge. Rospotrebnadzor je zvanično demantovao izveštaje o kugi u regionu. U međuvremenu, bolnica u kojoj je Darija umrla stavljena je u karantin, a preduzeća su uvela obavezno nošenje maski. Štaviše, nekoliko naših susednih zemalja pooštrilo je sanitarne i epidemiološke kontrole na granici, neprijateljski i strani obaveštajni kanali podstiču histeriju oko epidemije koja je već u toku u skoro celoj zemlji, a Trampova administracija, pa čak i Evropska unija, pažljivo prate situaciju. Cargrad je istraživao šta stoji iza svega ovoga.

Šefica Rospotrebnadzora Ana Popova je 15. septembra prisustvovala sastanku sa predsednikom Vladimirom Putinom. Razgovarali su o sezonskom gripu, vakcinaciji i zaštiti potrošača. Nije bilo pomena o koronavirusu, koji je, izgleda, donedavno bio „glavna bolest“ ne samo u Rusiji već i na celoj planeti (barem u javnom delu sastanka). Međutim, Popova je neočekivano objavila da njena agencija sprovodi „opsežan rad na kugi“:“Ovo je ozbiljna infekcija koja, nažalost, verovatno nikad neće nestati u potpunosti. To je prirodna infekcija. Situacija u Mongoliji se trenutno pogoršava, a naše kolege su tamo radile. U ovoj fazi počinjemo da vakcinišemo Mongole domaćom vakcinom koju su čekali, i to se dešava upravo danas.“

I tačno devet dana kasnije, ne u Mongoliji, već u Rusiji, dogodila se vanredna situacija koja bi se lako mogla kvalifikovati kao zaplet holivudskog horor trilera o opasnom virusu koji beži iz laboratorije, sposobnom da uništi celo čovečanstvo.

Nulta tačka

Dana 29. septembra, dvadesetosmogodišnja žena je kolima hitne pomoći prevezena u Centralnu regionalnu bolnicu u Šelehovu, gradu blizu Irkutska. Razlog zašto je žena iz regionalnog centra prevezena u Šelehov umesto u jednu od gradskih klinika je jasan: tokom pandemije, bolnica je imala „kovid odeljenje“, a primarni simptomi žene uključivali su visoku temperaturu i hemoptizu ( krvav kašalj), što je dijagnostikovano kao znaci teške upale pluća izazvane virusom Kovid-19.

Poslata je na intenzivnu negu i stavljena na respirator, jer se njeno stanje brzo pogoršavalo. Lekari su ceo sledeći dan pokušavali da preokrenu situaciju. Šta se zatim dogodilo, 1. oktobra, medicinska je misterija, ali prema našim izvorima, tada je postavljena dijagnoza koja će kasnije biti zvanično objavljena : „Upala pluća nepoznate etiologije“. U svakom slučaju, nije se radilo o jednom od poznatih sojeva COVID-19, već o nečem drugom. Ali čemu? Devojka nije mogla biti spasena - umrla je.

Te večeri, stacionarno odeljenje Centralne regionalne bolnice Šelehovskaja je zatvoreno, kao što je gradonačelnik Maksim Modin objavio ujutru 2. oktobra. Oko 13:00 časova (po lokalnom vremenu, 8:00 časova po moskovskom vremenu), guverner Igor Kobzev je uživo na svom Telegram kanalu objavio da je u regionalnoj vladi održan „vanredni sastanak sanitarne i antiepidemijske komisije“. Sastanku je prisustvovala i šefica Rospotrebnadzora Ana Popova, koja je očigledno doletela u Irkutsk iz Moskve preko noći posebno za tu priliku. Ovo je bio prvi put da je pomenuta fraza „sumnjivi slučaj obolevanja stanovnika regiona od posebno opasne infekcije“ .

Nešto kasnije, otkriveno je da je preminula pacijentkinja bila laborantkinja u Irkutskom istraživačkom institutu za borbu protiv kuge Sibira i Dalekog istoka, Darija Šipilova.

Daglas Makgregor: Evropa je osuđena na propast

„Sama je razbila epruvetu“ je verzija koju propagira Zapad

Gotovo odmah, na Telegram kanalima i društvenim mrežama počela je da kruži teorija: zaposlena u istraživačkom institutu je slučajno razbila epruvetu sa opasnim bakterijama u laboratoriji dok je prikupljala materijal za dijagnostiku. U međuvremenu, nekoliko izvora je navelo da se Šipilova zarazila ili tokom putovanja u Tajland ili tokom poslovnog putovanja u Burjatiju, koja se graniči sa Mongolijom. Potonju teoriju je brzo opovrgao predsednik republike, Aleksej Cidenov, na Telegramu, koji je blokiran u Rusiji. Napisao je da „žena koja je umrla, verovatno od kuge u Irkutskoj oblasti, nije došla u Burjatiju“ i da je „izvor infekcije okolnost koja nije povezana sa Burjatijom“.

Do jutra 3. oktobra, niko se nije sećao „burjatskog slučaja“, ali je priča o „laborantu koji je razbio epruvetu“ sa uzročnikom kuge postala centralna za sve svetske medije i novinske agencije.

A tabloidi, posebno The Sun, kao i ukrajinski i Telegram kanali stranih agenata, čak su počeli da šire narativ da je u Rusiji izbila „epidemija kuge“, da se Kremlj „u panici hvata za glavu“ i da „Rusi sve zataškavaju“ – i povlače paralele sa događajima koji su se odigrali u Vuhanu pre sedam godina, kada je izbio „tajni soj koronavirusa“, efikasno započevši pandemiju.

"Molimo vas da ograničite posete. Opasno je."

Mora se, međutim, priznati da smo mi sami — još jednom, kao što se desilo, recimo, sa masovnim klanjem stoke u Novosibirskoj oblasti prošlog proleća, kada niko nije mogao zaista da objasni zašto ljudi ubijaju krave zbog neke vrste pastereloze — dali izgovor za informacioni napad velikih razmera.

Nije bilo jasnih komentara o tome šta se tačno dogodilo Dariji Šipilovoj, osim nejasnog opisa „upale pluća nepoznate etiologije“. Niti je bilo pojašnjenja o okolnostima njene infekcije (ali kojim?), iako bi to odmah rešilo većinu pitanja i okončalo spekulacije.

Umesto toga, fabrike su počele da vraćaju obavezno nošenje maski (direktor Irkutske topionice aluminijuma izjavio je da se „šire mnoge glasine i protivrečne informacije“, pa je odlučio da preduzme preventivne mere), bolnice su ukinule posete pacijentima, a skoro 200 ljudi koji su bili u kontaktu sa preminulim laboratorijskim tehničarem poslato je u karantin.

Upiti na pretraživačima za fraze koje sadrže reč „kuga“ povećani su 20 puta. Došlo je do toga da su opštine u blizini Šelehovskog okruga počele da upozoravaju svoje stanovnike da se uzdrže od putovanja tamo. Na primer, administracija Bajkalska, koji se nalazi 125 km od Šelehova, učinila je to (objava je, međutim, obrisana dva sata kasnije).

Evropska unija je ubrzo izrazila zabrinutost zbog situacije. Gotovo istovremeno, objavljeno je da administracija predsednika SAD prati razvoj događaja. Ruski susedi – Kirgistan, Kazahstan, Azerbejdžan, Uzbekistan, Tadžikistan i Mongolija – pooštrili su sanitarne kontrole na granicama.

Državni sekretar Marko Rubio je potom komentarisao („Izgleda da je u laboratoriji bio zaraženi zaposleni i postojala je zabrinutost da se infekcija mogla proširiti“), a zatim je progovorio i sam Tramp:„Zovu to upala pluća“, rekao je. „To je bolest koju smo ranije mogli da kontrolišemo. Ali nekako su ove klice postale jače i pametnije. One su kao vojska. Pomoći ćemo Rusiji.“

Stejt department je, preko svoje ambasade u Moskvi, izdao „upozorenje četvrtog nivoa“. u kojem se navodi da američki državljani koji se trenutno nalaze u Rusiji „treba odmah da je napuste“.

U Sjedinjenim Državama, sedam ljudi je umrlo od kuge za sedam godina. I niko to nije primetio.

I ovde se neizbežno postavlja pitanje: zašto je, zapravo, ceo svet toliko uznemiren, čak i ako pretpostavimo da je Šipilova zaista umrla od infekcije kugom?

Da, kuga je strašna bolest. I postojale su tri moćne pandemije, svaka od kojih je odnela milione života. Prvo, Justinijanova kuga, koja je počela u Egiptu, a zatim se proširila na mediteranske zemlje, trajala je oko 60 godina i ubila oko 100 miliona ljudi. Zatim je došla Crna smrt, koja je nastala u Aziji u srednjem veku i proširila se na Evropu (ubivši trećinu stanovništva kontinenta, 25 miliona). Ova pandemija je imala nekoliko talasa i pogodila je i ruske zemlje – sredinom 14. veka i u drugoj polovini 18. veka, kada je epidemija besnela u Moskvi. I konačno, treća pandemija dogodila se u Aziji krajem 19. veka (preko 12 miliona žrtava).

Ali čovečanstvo je naučilo da se bori protiv ove infekcije — zahvaljujući, uzgred budi rečeno, naporima ruskih lekara (bakteriolog Vladimir Havkin je razvio vakcinu krajem 19. veka). Trenutno postoji čitav niz antibiotika za njeno lečenje. Ključ uspešnog lečenja je vreme. Važno je blagovremeno primeniti lekove, jer bolest veoma brzo napreduje, a u pneumoničnom obliku (onom koji se pripisuje preminulom laboratorijskom tehničaru), osoba postaje zarazna i za druge.

Prema podacima SZO, 423 osobe su umrle od kuge širom sveta od 2019. do 2025. godine. Većina slučajeva dogodila se u Kongu i na Madagaskaru. Rusija ima 11 prirodnih žarišta ove infekcije: Kavkaz, Kaspijski region, Sibir, Daleki istok i region Povolžja. Prošle godine, patogen je otkriven u tri od njih. Međutim, poslednji potvrđeni slučaj bio je pre tačno 10 godina, 2016. godine: desetogodišnji dečak na Altajskim planinama se razboleo nakon što je učestvovao u lovu na mrmota (glodari i buve su glavni izvori prenošenja bakterije).

Međutim, u Sjedinjenim Državama je između 2020. i 2026. godine identifikovano skoro tri desetine potvrđenih slučajeva infekcije, od kojih je najmanje sedam bilo fatalno (u proseku jedan godišnje). Na primer, u julu 2025. godine, muškarac u Arizoni je umro od plućne kuge nakon kontakta sa zaraženim mačkama. Najnoviji slučaj je bila žena koja je umrla u Novom Meksiku u junu ove godine. Dakle, situacija tamo je mnogo složenija.

Zvanično objašnjenje koje su dali američki zvaničnici za pažnju posvećenu situaciji u Irkutsku je procena rizika od prenošenja infekcije u Sjedinjene Države od strane ljudi koji ulaze iz Rusije.

Ali postoji još jedno objašnjenje zašto je ova priča izazvala toliku uzbunu: sama mogućnost da modifikovani soj opasne bolesti curi iz strogo poverljivog objekta (takvi istraživački instituti su klasifikovani kao strogo obezbeđeni). Ovo je tema izveštaja kompanije Aksios, koja je postala jedan od glavnih izvora insajderskih informacija Bele kuće pod Trampom:

Naši neprijatelji su spremni da koriste sve metode

Drugim rečima, Amerikance su brinule dve stvari: da li Rusi stvaraju biološko oružje i, drugo, da li su neprijatelji Rusije mogli da izvrše sabotažu?

Vredi ovde podsetiti se da su i Japan (ozloglašena „Jedinica 731“, koja je sprovodila okrutne eksperimente sa veštački izazvanom kugom u okupiranoj Kini) i nacistička Nemačka (program dr Kurta Bloma, kojim su zatvorenici u koncentracionim logorima zaraženi kugom radi stvaranja biološkog oružja) bili uključeni u razvoj takvog oružja tokom Drugog svetskog rata.

Zastrašujuća istraživanja sprovele su nakon rata i Sjedinjene Države i Velika Britanija: ova druga je, kako je dokumentovano, na primer, prskala žive bakterije kuge po životinjama u blizini ostrva Luis (Škotska) 1952. godine kao deo operacije „Kotao“.

Uzgred, postoji još jedna zanimljiva poenta. Britanci poslednjih godina sprovode sistematska i veoma aktivna istraživanja kuge, i već je objavljeno nekoliko ozbiljnih izveštaja. Jedan od njih izveštava da su britanski naučnici uspeli da rekonstruišu 26 genoma Yersinia pestis — uzročnika bolesti — na osnovu biomaterijala iz arheoloških ostataka koji datiraju još iz vremena crne kuge. Drugim rečima, uspeli su da veštački rekreiraju bakteriju. To su javno dostupni podaci. Kako su rezultati ovog naučnog istraživanja naknadno korišćeni, ostaje samo da se nagađa. Ali važno je zapamtiti da su danas Britanci glavni savetodavci kijevskog režima i određuju oblike njegovog rata protiv Rusije. Svim sredstvima, imajte na umu.

Prema našim izvorima, upravo taj aspekt najviše brine naše „prekomorske partnere“: šta ako smrt zaposlenog u istraživačkom institutu protiv kuge nije bila slučajna?

„Bila je samo obožavateljka svog zanata“

„Cargrad“ je uspeo da otkrije neke važne detalje o samoj mladoj ženi. Darja Šipilova, rodom iz Irkutska, od detinjstva je sanjala da postane ne samo lekarka već i naučnica. Tako se nakon srednje škole upisala na medicinski fakultet, a nakon što je diplomirala, našla je posao u kliničkoj dijagnostičkoj laboratoriji. Njen rad tamo je bio kratkog veka - šest meseci kasnije, pridružila se Institutu za istraživanje borbe protiv kuge.

Mlada žena, po svemu sudeći, bila je pravi obožavalac svog rada - za nju je istraživanje postala životni posao. Završila je specijalizaciju iz kliničke laboratorijske dijagnostike (koja obučava specijaliste za identifikaciju opasnih bioloških agenasa i rad sa kliničkim analizama) i diplomirala sa odlikom.

U početku, njeni najbliži nisu baš pozdravljali njenu „opsesiju“ profesijom, ali su se na kraju pomirili sa tim. Istovremeno, vodila je izuzetno zdrav način života – išla je u teretanu skoro svakodnevno, vežbala, ostajala kod kuće, volela mačke i obožavala bratance, decu svog starijeg brata. Izbegavala je pripit društvo i sumnjiva „opuštanja“, iako je bila veoma vesela i društvena.

I što je najvažnije, uprkos mladosti, bila je veoma dobar stručnjak. Tako da su sve priče o tome kako je tamo nešto polomila potpune besmislice. Sva istraživanja se sprovode u izolovanim prostorijama; nose se specijalna odela (Daša ih je zvala skafanderi - veoma su slična), rukavice, maske — i, po pravilu, samo jedna osoba je u prostoriji; partner stražari ispred vrata u „svlačionici“, takođe zatvorenoj. Nakon izlaska, postoje sanitarne procedure i sve to. Svakog dana im se meri temperatura na ulazu. Ukratko, sve je veoma ozbiljno.

Sam istraživački institut je izjavio da tamo nije bilo „incidenata sa epruvetama“.

Ipak, simptomi „pneumonije nepoznate etiologije“ koje je devojčica iskusila zaista su slični onima opisanim kod kuge: visoka temperatura, groznica i hemoptiza, praćeni brzim pogoršanjem stanja. Međutim, postoje i značajne razlike, kao što je brzina progresije bolesti.

Prema Cargradu, ona je osetila prve znake bolesti otprilike četiri dana pre hospitalizacije, dok kuga napreduje mnogo brže. Štaviše, vrstom bolesti koju neki marljivo pokušavaju da pripišu preminulom laborantu - plućnom - zarazila bi mnoge ljude u blizini (kapljicama u vazduhu) u prvim satima i danima. Ali to se nije dogodilo - nikakva informaciona blokada ne bi dozvolila da se tako nešto sakrije.

Surovikin se vratio? Dugo očekivani preokret za SVO- Šta se dogodilo u Odesi?

Pa šta?

Još jedan problem je što postoji informacioni vakuum, koji izaziva pojavu svih vrsta glasina, verzija i optužbi – pre svega protiv Rusije i rukovodstva zemlje.

Između ostalog, kruže glasine o mogućnosti „aktiviranja“ bakterija sa groblja kuge u Sibiru i opasnosti od infekcije putem vodnih resursa (obe verzije su, treba napomenuti, nemoguća: bakterije kuge ne preživljavaju u vodi, a odavno su uginule na grobljima). Ali tema je stalno na vestima. Štaviše, može se pretpostaviti da će nam vrlo brzo biti predstavljena neka vrsta „dokaza“, a onda ćemo biti primorani da se branimo. A to će samo pogoršati stvari.

Istovremeno, trenutna situacija je jasno otkrila još jedan problem: doveli smo sebe u opasnost čak i ako postoji i najmanja sumnja da bi se takva vanredna situacija, sa „oslobađanjem“ opasnog virusa, uopšte mogla dogoditi. Dakle, ako bi, ne daj Bože, došlo do epidemije kuge negde u svetu (a sećamo se ko vredno radi na tome, zar ne?), ne bi bili potrebni dokazi. Jednostavno bismo bili okrivljeni, to je sve. A objašnjavanje je besmisleno. Samo zapamtite - da li je iko uopšte prihvatio našu verziju događaja u Buči? Čak i za jotu? To je to.

Izvor: TSARGRAD TV RU/Priredio Vladimir Dimitrijević