Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će parlamentarni izbori u Srbiji biti održani 18. ili 25. oktobra. Iako je i dalje prisutno "ali", neminovno je da je izlazak na birališta iza ćoška. Ako vanredni parlamentarni izbori zaista budu održani krajem oktobra, postavlja se pitanje kako će na njima nastupiti opozicija. Sagovornik Nove napominje da bi opozicione stranke, koje izlaze na izbore, trebalo to da urade samo ako budu sigurne da će preći cenzus.
Prema poslednjim najavama predsednika Vučića, izbore će raspisati za nekoliko dana, kako bi oni bili održani 18. ili 25. oktobra. Kako je Nova.rs već objavila, da bi izbori bili održani do ovih datuma, moraju biti raspisani najkasnije 3, odnosno 10 septembra.
Studenti čvrsto ostaju pri svom stavu da na izbore izlaze samostalno, i uveliko su u neproglašenoj predizbornoj kampanji, baš kao i vlast. S druge strane, u opoziciji situacija je podeljena.
Jedan deo opozicionih stranaka podržao je studentsku listu, pojedine su formirale Platformu za evropsku Srbiju, dok se među nekima vode razgovori o mogućem ukrupnjavanju.
Kada su Studenti u blokadi u maju prošle godine zvanično objavili da zahtevaju raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, Demokratska stranka (DS) je saopštila da podržava taj zahtev i da će sve svoje resurse staviti na raspolaganje studentskoj listi, „bez kandidovanja bilo sopstvene, bilo koalicione liste”.
Srđan Milivojević, lider DS-a, nedavno je u izjavi za Novu potvrdio taj stav i naveo da će ta stranka studentima ustupiti i mesta koja im pripadaju u sastavima biračkih odbora.
Zeleno-levi front (ZLF) takođe je nedavno saopštio da će na predstojećim parlamentarnim izborima podržati listu koju bude kandidovao studentski pokret i naveo da je široko okupljanje oko studentskog pokreta „trenutno najbolji način da dođe do smene vlasti i otvaranja puta za obnovu demokratije, vladavine prava i evropsku budućnost Srbije“.
Dejan Bursać, viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, za Novu ocenjuje da li trenutno stanje u opoziciji može da doprinese pobedi studenata, u ovom momentu najjačem protivniku aktuelnog režima, ili im odvlači glasove.
"Ne bih to gledao kroz prizmu odvlačenja glasova, jer sasvim je legitimno izaći na izbore. Međutim, opozicija u Srbiji ima jedan zadatak, a to je da učini taj izlazak na izbore takvim, da on bude izveden na kompetentan i efikasan način, da ne bude problema u dogovaranju i pregovaranju, kakve smo videli prethodnih godina", kaže Bursać za Novu i dodaje:
"Bitno je da ne izlaze njihove razlike u javnost jer to sve glasačima šalje lošu poruku".
Bursać ističe da opozicija treba da izađe na izbore samo ako su sigurni da će preći cenzus.
"I da će moći svojom aktivnoću da doprinesu jednoj vrsti pozitivne političke promene u Srbiji, odnosno ako su sigurni da izlaze da bi posle izbora učestvovali u političkoj promeni. To su dobri signali za glasače i na taj način bi i oni učinili smislenim taj svoj izlazak na izbore", kaže Bursać.
S druge strane,napominje on, ukoliko taj izlazak bude uz stalne međusobne svađe, ili napade na relaciji sa studentima, u pitanju još jedan loš signal javnosti.
"Verujem da u tom slučaju na izborima ne bi dobro prošli i mogli bi jednostavno da umanje entuzijazma javnosti. Ne samo da glasa za njih, nego i generalno entuzijazam koji se tiče neke političke promene", smatra Dejan Bursać.
A kako izgleda situacija u opoziciji
Ko je kakvu odluku doneo, ko će s kim, ko još nije doneo odluku, šta pokazuju istraživanja, neka su od pitanja koja interesuju javnost približavanjem izlaska na birališta.
U junu ove godine formirana je Platforma za evropsku Srbiju (PES). U njoj se nalaze Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, SRCE čiji je predsednik Zdravko Ponoš, Pokret slobodnih građana Pavla Grbovića i Građanski pokret Solidarnost na čelu sa Goranom Ješićem.
Kako je saopšteno, stranke u PES smatraju da je na "izborima potrebna jasna proevropska opcija i da učešće na izborima u tom formatu, može doprineti padu aktuelnog režima".
Kako je Nova.rs već pisala, ostaje otvorena opcija za još jednu opozicionu kolonu, a nakon što je predsednik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta otkrio da su u toku pregovori sa Narodnim pokretom Srbije, Novim licem Srbije i grupom građana dr Dragana Milića.
Lideri stranaka su za Novu poručili da cilj nije zatvaranje u jednu grupu, već formiranje što šireg opozicionog bloka, uz ostavljanje prostora za saradnju sa drugim strankama, pa čak i studentskom listom.
Koalicija NADA, koju čine Novi DSS, koji predvodi Miloš Jovanović, i Monarhisti, kao i stranka Mi – snaga naroda Branimira Nestorovića, takođe je najavila izlazak na predstojeće izbore.
Šta kažu istraživanja
Istraživanje javnog mnjenja koje su u junu 2026. sproveli Crta i Democracy Action Lab (DAL) Univerziteta Stenford navodi da bi među opredeljenim biračima (70 odsto), za Studentsku listu bi trenutno glasalo 44.9 odsto građana, dok bi za Srpsku naprednu stranku glasalo 35.7 odsto, a za SPS 3.8 odsto.
Prema ovom istraživanju, nijedna opoziciona stranka samostalno ne prelazi cenzus.
S druge strane, istraživanje Nove srpske političke misli (NSPM) pokazuje da Studentsku listu podržava 39,6 odsto ljudi, a listu Srpske napredne stranke 37,5 odsto.
Cenzus bi, prema NSPM, samostalno prešla i Socijalistička partija Srbije sa 4,9 odsto.
Prema istom istraživanju, preko cenzusa bi prošle dve opozicione liste.
Eventualna koalicija Narodnog pokreta Srbije, Novog lica Srbije, Ekološkog ustanka i Pokreta za decentralizaciju imala bi 5,6 odsto.
Koalicija Stranke slobode i pravde, Srca i Pokreta slobodnih građana imala bi 4,2 odsto.
"Izbori 18. ili 25. oktobra"
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak da će parlamentarni izbori biti 18. ili 25. oktobra i da će se tačan datum znati u narednim danima.
Vučić već neko vreme licitira sa datumom vanrednih parlamentarnih izbora, a od početka avgusta obilazi gradove i sela po Srbiji i u razgovorima s građanima obećava povećanje penzija, rešavanje različitih problema, otvaranje radnih mesta...
Nova.rs
