Шест земаља могло би да се нађе под озбиљним ударом пораста нивоа мора у случају да се настави урушавање антарктичког глечера Твејтс, познатијег као „глечер Судњег дана”, објавио је британски „Дејли експрес”.

Реч је о једном од највећих и најпажљивије праћених глечера на свету, који се налази у западном делу Антарктика. У медијима је добио драматичан назив због процена да би његов потпуни колапс могао да подигне глобални ниво мора за око 60 до 65 центиметара. Научници, међутим, упозоравају да то није сценарио који би се догодио одмах, већ дугорочан процес чије последице могу бити изузетно озбиљне за приобалне области широм света.

Према писању „Дејли експреса”, међу најугроженијим земљама су Велика Британија, Холандија, Сједињене Америчке Државе, Бангладеш, Малдиви и Тувалу. Посебно се истиче ризик за ниска приобална подручја, велике градове и острвске државе које већ сада осећају последице пораста нивоа мора и све учесталијих екстремних временских прилика.

У Великој Британији, како наводи лист, опасности су најизраженије у приобалним и ниским деловима земље, док би у Холандији, која велики део територије штити системом насипа и брана, посебно осетљиви могли бити Амстердам, Ротердам и Хаг. У Сједињеним Државама ризику су изложени делови источне и западне обале, као и градови који већ имају проблем са честим поплавама.

Бангладеш је наведен као једна од најрањивијих земаља јер се велики део његове територије налази на малој надморској висини. Пораст мора, у комбинацији са циклонима, монсунским кишама и речним поплавама, могао би да угрози милионе људи и изазове масовна расељавања.

Најдраматичнија ситуација односи се на Малдиве и Тувалу. Те острвске државе налазе се веома ниско изнад нивоа мора, због чега се у климатским анализама често помињу као примери земаља чији би опстанак у садашњем облику могао бити доведен у питање до краја века.

Глечер Твејтс је приближно величине Велике Британије, а научници га сматрају једном од кључних тачака стабилности западноантарктичког леденог покривача. Његово повлачење убрзало се последњих деценија, пре свега због топлијих океанских струја које подривају лед са доње стране.

Истраживачи упозоравају да би урушавање ледених полица које држе глечер могло да убрза клизање леда у океан. То не значи тренутну катастрофу, али значи да би свет могао да буде суочен са дуготрајним и тешко заустављивим процесом пораста нивоа мора.

Раније је и Марија Ананичева, истраживачица Института за географију Руске академије наука, говорила о најнеповољнијем сценарију у случају топљења „глечера Судњег дана”, указујући да би последице биле глобалне и да би најтеже погодиле управо ниска приобална подручја и острвске државе.

Извор: Политика