Петар Давидов: Даме и господо, демократија вам је у проблему. Идите кући, молим вас

Не могу рећи да им много саосећам, својим очима видим до чега је довела њихова делатност, како у Украјини тако и у ЕУ

Пише: Петар Давидов

Даме и господо, демократија вам је у проблему. Идите кући, молим вас.

Не тако давно, су у Русији постојале политичке партије, које су у свом програму имале: „Укључивање Руске Федерације (не Русије, већ Руске Федерације!) у састав ‘цивилизоване породице европских народа’.“ Тако некако је то звучало. Како би на такав програм реаговали Достојевски, Шостакович или Љесков? Реч „Рус“ била је забрањена. Руси могу бити само мафија, вотка и, у крајњем случају, чоколада. Бити Рус сматрало се у тим круговима непристојним. А бити Рус и православни, то је био злочин.

Онда се испоставило да они који су се толико бринули за своју отаџбину, имају по неколико држављанстава ЕУ, али чешће, САД или Израела. А неки имају сва три заједно. У таквом случају је помало тешко говорити о патриотизму: којој конкретно отаџбини ти служиш? Онда се открила још једна чињеница: испоставило се да Русија, како би „постала чланица породице европских цивилизованих народа“, мора да се распадне. Вук предлаже овци да постане део снажног и развијеног система, док се спрема да је поједе! На срећу, Русија је показала да није овчијег карактера, код нас поштују друге звери: медведа, на пример. Или орла, двоглавог. Али сваки покушај Русије, да подсети друге на то да још увек постоји и да има своје интересе и убеђења, она је наилазила на дивљу хистерију. Добијајући огроман новац (грантове) „за развој демократије“, такве партије су изазивале нереде, организовале побуне, покушаје револуције, „маршеве несагласних“ и слично. Власт се може и треба критиковати, али проливати крв ради смене оних који вам нису по вољи? Чим би Русија подигла главу, такозвани либерали, који су примали плате у доларима и еврима, почињали би да вичу: „Русија је затвор за народ!“ Народ је међутим био веома изненађен. А сада још више: суседна земља, која је пристала да прихвати „вредности“ својих освајача (или господара), сведочи о слободи, на пример: потпуна забрана руског језика, масовно хватање становништва за клање, забрана свих партија и удружења која критикују власт, немогућност изласка из земље и тако даље. Опростите, али ако је то слобода, шта је онда ропство?

У суштини, можемо се захвалити Украјини, показала је у шта се претварају земља и народ када се одрекну самих себе, када дозволе да њима управља неко други. Веома добра лекција.

Зато се сада, како ми се чини, у Русији на сваки покушај прозападних активиста гледа или са уморним осмехом, или са све већом раздраженошћу: „Опет ови кловнови!“ Током година рата и супротстављања Западу, Руси су схватили, да су Западу, потребни само због горива, као Украјинци. Све што говоре западни партнери о Русији, углавном се игнорише. „Оставите нас на миру, молим вас. А сада идите и позабавите се својим проблемима, код вас је демократија у проблему.“

Јасно је да таква реакција наводи америчке послодавце да преиспитују тарифни план за своје штићенике „либерале“. Не могу рећи да им много саосећам, својим очима видим до чега је довела њихова делатност, како у Украјини тако и у ЕУ. Да, кад већ говоримо о „проблемима у демократији“. Неколико примера: сећате ли се како су се дивно, слободно и демократски одржавали избори у Румунији? А у Мађарској? А у Немачкој? Иначе, неколико политичара и јавних личности који су се залагали за обнављање добрих, нормалних односа са Русијом убијено је у Немачкој. Али о томе се веома демократски ћути.

Ускоро, за само неколико недеља, у Србији ће се одржати нови избори. Наравно, Русија је заинтересована за њихов исход. Марија Захарова, секретарка за штампу руског Министарства спољних послова, изјавила је: „Србију је немогуће победити силом, а српски народ је један од најбољих примера истрајности и снаге која се рађа из најтежих историјских искушења.“ Љубазност је комплимент од дипломате? Можда. Али зашто сам толико сигуран да ће иста ствар која је недавно коришћена против Русије и Руса, бити коришћена против Срба и Србије? Зашто сам уверен да је циљ неких људи, који живе од западних грантова, искорењивање Срба и распарчавање Србије, а све је то лепо названо „развојем демократије“?