Од свих манастира Фрушке горе Крушедол је вероватно најпознатији. А има и разлога за то!
Овај најсјајнији бисер у блиставој круни „српске Свете горе“ грађен је као задужбина последњих српских деспота у Срему, али је током векова постао и много више од тога – маузолеј црквених и световних великана и својеврсни споменик вере, традиције и културе нашег народа у Војводини, пише Историјски Забавник.
Јединствено место… „српски Пантеон“…
Задужбина Бранковића
Манастир Крушедол подигли су почетком 16. века последњи Бранковићи – деспот Ђорђе, који је након што се замонашио постао познат под именом Максим, и његова мајка Ангелина. Место светиње, данас на путу између Ирига и села Марадик, није изабрано случајно. Постоје индиције да се тај простор и раније сматрао светим, да је имао култни значај и да се ту налазило светилиште старе словенске вере.
Крушедол је од самих почетака предвиђен као маузолеј и гробна црква породице Бранковић чији се култ развио управо под сводовима овог храма. Манастир се први пут помиње у турском попису Срема из 1546. године. Црква је посвећена Благовештењу Пресвете Богородице, али као своју славу данас прославља дан Свете мајке Ангелине.
Најважнији манастир Фрушке горе?
Бурни историјски догађаји имали су свог одјека и унутар зидина Крушедола. Смењивали су се добри и лоши дани, манастир је пљачкан, паљен и напуштан, али и обнављан, прошириван и васпостављан изнова и изнова.
Свој злати период манастир је проживео после 1690. и сеобе Срба када се овде обрео и патријарх Арсеније III Чарнојевић. У наредном периоду овде се одржавају црквено-народни сабори на којима се бирају митрополити и одучује о правцима деловања – како цркве, тако и српског народа у Војводини. Крушедол тако постаје седиште архиепископије и нека врста митрополитске катедрале.
Највеће страдање
За разлику од већине манастира Фрушке горе, Крушедол није срушен за време Другог светског рата већ „само“ опљачкан. Ипак, то не значи да је до наших дана стигао неокрзнут. Своје највеће страдање доживео је раније, у Аустро-турском рату 1716. године када су га Турци у повлачењу похарали, спалили и разрушили. У ватри су нестале старе књиге, одежде, црквене драгоцености… Страдале су чак и мошти Светих Бранковића које су исечене и спаљене.
Дуг и мукотрпан процес обнове почео је 1721. и трајао је деценијама, а поред реконструкције храма, било је потребно поново изградити фактички све – конаке, трпезарије, кухиње, подруме…
Од моравског стила до барока
Велики радови изведени у манастиру главни су „кривци“ што данашњи изглед цркве одудара од првобитног. Наиме, зна се да је Крушедол у прошлости личио на светогорске храмове, као и на Раваницу и Манасију тј. да је имао одлике тзв. „моравске школе“. Накнадним радовима, а нарочито оним изведеним средином 18. века, црква је добила барокне црте, сличне онима које има већина манастира на Фрушкој гори.
Фреске испод фрески
И сликарство у Крушедолу сведочи о бурним временима које је манастир преживео. У овом манастиру видећете неке од најлепших фресака на читавој Фрушкој гори. Већ на самом улазу, на западној страни, са спољашње стране цркве, уочићете величанствену представу Страшног суда. Она потиче из XVII века и данас је један од најпрепознатљивијих симбола овог манастира.
А то није крај изненађењима! Највећи део фресака у унутрушњости цркве је из XВИИИ столећа. Међутим, приликом радова у цркви, откривено је да се испод њих налазе још старије фреске. Конзерватори су скинули део слоја за који је процењено да нема уметничку вредност и светло дана тада су угледали делови живописа настали приликом првог осликавања Крушедола током XVI века.
Најлепше иконе Балкана?!
Слично, и иконостас крушедолске цркве потиче из неколико раздобља. Верује се да су најстарије иконе на њему, оне које представљају централни Деизис – Христа са апостолима, Богородицом и Светим Јованом Крститељем, овде још од оснивања манастира, а затим су, почев од 17. па све до 19. века, додаване нове представе.
Ово се данас сматра једним од највреднијих иконостаса у Србији. Академик Дејан Медаковић, један од највећих познавалаца историјата и уметничког наслеђа манастира Српске православне цркве, најстарије иконе иконостаса Крушедола сматрао је најлепшим иконама XVI века на читавом Балкану!
„Српски Пантеон“
Крушедол је јединствено место у историји наше цркве и по томе што је у њему сахрањен велики број како световних, тако и духовних великана из наше прошлости.
Прво, од својих почетака, па све до данас, Крушедол је био и остао породични маузолеј породице Бранковић. Део њихових моштију, сачуван након турског спаљивања у 18. века, и данас се налази испред олтара ове светиње.
Осим њих, Крушедол је под своје сводове примио и велики број црквених великодостојника. Овде су сахрањени многи знаменити архијереји и архимандрити, као и два српска патријарха која су предводила две велике сеобе Срба на ове просторе – Арсеније III Чарнојевић и Арсеније IV Јовановић Шакабента.
У „деспотској столици“ како је Крушедол понекад називан у прошлости, сада почива и више знаменитих световних лишности на челу са првим краљем Србије након Немањића – Миланом Обреновићем. Осим њега, овде се налазе гробови и књегиње Љубице, супруге кнеза Милоша, српског племића и грофа Ђорђа Бранковића, војводе и војсковође Стевана Шупљикца…
Због свих великана којима је постао последња кућа и вечно пребивалиште, Крушедол још од 19. века носи и назив – „српски Пантеон“.
