Уметност има ту посебну моћ да надживи време, а гласови великих уметника настављају да одјекују и дуго након што се завеса спусти. Управо такву причу доноси изложба посвећена Олги Ђокић, истакнутој оперској уметници, концертној певачици и дугогодишњој првакињи Опере Народног позоришта у Београду. Изложба ће бити отворена 19. октобра у 18 часова, у Музеју Народног позоришта у Београду.

Кроз фотографије, позоришне програме и бројна признања, посетиоци ће имати прилику да се упознају са богатим стваралачким путем уметнице која је својим талентом, посвећеношћу и снажним сценским присуством оставила значајан траг у оперској уметности. Аутор поставке је Драган Стевовић, који кроз архивску грађу оживљава успомену на једну изузетну каријеру.

Олга Ђокић први пут је наступила на сцени Народног позоришта 1966. године, у улози Розине у Росинијевој опери „Севиљски берберин“. Од 1970. до 1991. године била је стална чланица ансамбла Опере, тумачећи чак 30 улога лирско-колоратурног сопранског фаха у приближно 500 представа.

Међу њеним запаженим интерпретацијама издвајају се Ђилда у „Риголету“, Виолета Валери у „Травијати“ и Дездемона у „Отелу“ Ђузепеа Вердија, Мизета у Пучинијевим „Боемима“, Сузана у Моцартовој „Фигаровој женидби“, Маргарета у Гуноовом „Фаусту“ и Микаела у Бизеовој „Кармен“. Свака од ових улога представљала је нови уметнички изазов и прилику да се њен раскошни вокални израз приближи публици.

Њен таленат препознат је и ван граница наше земље. Наступала је на оперским сценама широм некадашње Југославије, као и у Венецији, Лозани, Мадриду, Москви и Одеси. Добитница је Годишње награде Народног позоришта у Београду за извођење монoopере „Људски глас“ Франсиса Пуланка, а међународни успех потврдила је и наградама на престижним певачким такмичењима у Италији и Француској.

Рођена у Нишу 22. јануара 1936. године, Олга Ђокић своје музичко образовање усавршавала је на Музичкој академији у Београду, где је дипломирала певање 1964, а магистрирала 1973. године. Поред оперске сцене, њен уметнички пут обележили су и концертни наступи, радио и телевизијска извођења, као и учешће у снимању четири опере за Радио-телевизију Београд.

Њена посвећеност музици није се завршила сценским наступима. Знање и искуство преносила је и новим генерацијама певача, предајући соло певање у Лимасолу на Кипру, а потом водећи вокални студио у Београду са супругом Александром, некадашњим прваком Опере Народног позоришта.

Изложба о Олги Ђокић представља више од погледа на једну успешну каријеру – она је сусрет са временом у којем су глас, емоција и посвећеност обликовали незаборавне позоришне тренутке. Кроз сачуване фотографије и успомене, публика ће имати прилику да се подсети на уметницу чији је допринос музичком животу остао уписан у историју српске опере.

Поставка ће бити отворена за посетиоце до почетка децембра.

Извор: Правда