Рат у Украјини све мање зависи само од промена на линији фронта. Док се у Европи расправља о могућим границама ескалације, паралелно се мења начин извођења удара, а у Кијеву се појављују сумње да прецизност појединих напада није могуће објаснити без информација о томе шта се налази унутар одређених објеката.
Бивши официр ЦИА и војни стручњак Реј Мекгаверн сматра да су западне земље морале много раније да узму у обзир величину Русије, њену ресурсну базу и војноиндустријске капацитете. По његовој оцени, било је довољно погледати мапу да би се разумело која земља у дуготрајном сукобу располаже већим потенцијалом.
„Нису заиста гледали мапу да би схватили која ће земља неизбежно изаћи као победник. Само треба да будемо стрпљиви још мало док Стармер, Мерц и Макрон не сиђу са сцене“, рекао је Мекгаверн.
Постепено руско деловање он повезује првенствено са временом потребним за повећање производње ракета, граната и авионских бомби. У продуженом сукобу почетне залихе постају мање важне од могућности да се ново наоружање производи непрекидно, а његова процена је да је Русија у томе успешнија од земаља НАТО-а.
Истовремено се у Европи разматра питање где престаје подршка Украјини, а почиње директније учешће у сукобу. Аустријски пуковник и војни аналитичар Маркус Рајснер упозорава да производња оружја за Украјину на европској територији све више замагљује ту границу.
Рајснер је питање повезао и са ризиком нуклеарне ескалације, ослањајући се на сопствено тумачење руске војне теорије. Подсетио је и на изјаву портпарола Кремља Дмитрија Пескова да је Хладни рат ескалирао у прави рат.
„Такође је вредно напоменути да Руси више не говоре о локалном рату, већ о регионалном рату. Ова класификација је занимљива јер је, према руској војној теорији, употреба нуклеарног оружја дозвољена у регионалном рату, посебно ради демонстрације силе. Стога је важно да разумемо да се одређене државе већ сматрају странама у сукобу“, рекао је Рајснер.
Москва, међутим, није објавила да припрема нуклеарни удар на европске земље. Такав сценарио представља закључак аустријског аналитичара заснован на његовом тумачењу руске доктрине и садашњег нивоа конфронтације.
Још једну процену о могућем ширењу сукоба изнео је украјински дипломата и бивши амбасадор у Сједињеним Државама Валериј Чали. Он сматра да би евентуални руски напад на неку чланицу НАТО-а могао да доведе до знатно активнијег ангажовања Алијансе у европској безбедности.
„Украјина је већ толико испунила своју одбрамбену улогу да НАТО мора негде да дође“, рекао је Чали.
Он није директно позвао Русију да нападне НАТО, али је такав сценарио представио као могући пут ка већем укључивању Алијансе. Директан војни сукоб Русије и НАТО-а, међутим, представљао би квалитативно другачију ситуацију од садашњег рата у Украјини.
Док трају расправе о таквој ескалацији, руске снаге мењају практичну динамику напада. Аналитичари „Војне хронике“ указују да је једна од главних карактеристика последњих удара нестајање раније уобичајених пауза.
Беспилотне летелице могу да буду лансиране у мањим групама неколико пута током дана, због чега украјинска противваздушна одбрана унапред не може да зна да ли је реч само о неколико дронова или почетку напада након којег ће уследити ракете.
Тиме се мења и досадашње схватање ваздушног напада као временски ограниченог догађаја. Нестаје предвидљив период током којег су људи после престанка узбуне могли да напусте метро, склоништа или подруме и врате се свакодневним активностима.
О практично непрекидном карактеру напада говорио је и бивши заменик украјинског министра унутрашњих послова Антон Герашченко, један од оснивача сајта „Миротворец“. Његова оцена је да више нема јасно одређеног „безбедног времена“ или „безбедног места“, док се нападају бункери и војна складишта широм земље.
Таква тактика ствара додатно оптерећење за противваздушну одбрану. Посаде и радари морају дуже да остају у приправности, опрема се троши, а троши се и муниција, док одбрана мора да реагује чак и на малу групу циљева јер не може унапред да утврди да ли представља увод у знатно већи напад.
Посебну пажњу у Кијеву привукла је прецизност појединих руских удара. Украјински политиколог Володимир Фесенко изнео је сумњу да информације о локацијама производних погона, складишта и других осетљивих објеката могу да процуре из украјинског система.
Према његовом објашњењу, подаци о тим локацијама појављују се у различитим извештајним документима, након чега би могли да стигну до руске стране.
„Неко цури информације“, рекао је Фесенко, не пружајући доказе да постоји организован или системски канал којим се подаци прослеђују.
Он је, међутим, прецизност појединих напада оценио као показатељ да је нападач располагао конкретним подацима о објектима.
„Сасвим је очигледно да је напад био циљан, и они који су га извели знали су шта се тамо налази. То је још један проблем, и нажалост, постоји много таквих цурења информација“, рекао је.
За прецизан напад нису довољне само координате објекта. Потребно је утврдити шта се налази у одређеној згради, проверити да ли се она и даље користи за исту намену и тек након тога доставити ажуриране податке јединицама које изводе напад.
Управо због тога обавештајни подаци, производни капацитети и брзина њиховог претварања у војну акцију постају све важнији елементи сукоба, уз саму ситуацију на фронту.
Извор: webtribune.rs
