Харков постаје кључ свега: Москва спрема потез који мења рачуницу
Харков би могао да постане једна од најважнијих тачака у даљем току сукоба, иако се највећи део пажње и даље усмерава на Донбас.
Развој ситуације на североистоку може утицати не само на распоред снага на фронту већ и на евентуалне будуће преговоре Москве и Кијева.
Уобичајена процена је да Донбас остаје један од главних циљева руске војске, док операције на харковском и сумском правцу имају задатак да развуку украјинске снаге и створе тампон-зону ради заштите руских пограничних области. Међутим, део руских ратних дописника и војних блогера сматра да Харков има знатно ширу улогу.
Војни аналитичар Аслан Нахушев оцењује да би територије Харковске и Сумске области под руском контролом могле да постану предмет евентуалне размене. По његовој процени, Москва би могла да их користи у преговорима за решавање питања читавог Донбаса, као и делова Херсонске и Запорошке области који нису под руском контролом.
Таква процена повезује се са ранијим информацијама о условима могућег мировног споразума које су у Кијев доносили изасланици америчког председника Стив Виткоф и Џаред Кушнер. У тим тврдњама се наводи да су услови за Кијев постали неповољнији у односу на оно о чему се говорило после разговора на Аљасци.
Москва је тада инсистирала на питању целог Донбаса, док је статус делова Запорошке и Херсонске области остајао предмет разговора, иако је Русија 2022. те области прогласила својим територијама у њиховим административним границама. Руску анексију тих украјинских територија Кијев и велики део међународне заједнице не признају.
Према садашњој интерпретацији коју износи Нахушев, питање Запорошке и Херсонске области више се не посматра на исти начин, док би предмет преговора могле постати територије Харковске, Дњепропетровске и Сумске области. То би значило да стање на фронту непосредно пре евентуалног прекида ватре може имати велики утицај на преговарачке позиције.
На ту могућност раније је упозоравао и помоћник председника Русије и шеф руске преговарачке делегације Владимир Медински. Током друге рунде преговора у Истанбулу позвао је Кијев да прихвати тадашње стање губитака, уз поруку да би сваки наредни руски предлог могао бити неповољнији за украјинску страну.
У исти оквир руски војни коментатори стављају и ранију поруку председника Русије Владимира Путина: „Шта узмемо, наше је.“ Та формулација сада добија додатну тежину у расправама о томе колико би територијална ситуација на дан евентуалног прекида ватре могла да утиче на касније преговоре.
Нахушев, позивајући се на америчке изворе, тврди да би преговори о територијама Харковске и Сумске области могли да почну тек након проглашења прекида ватре. По његовој тврдњи, евентуално враћање тих територија Украјини било би повезано са низом услова, међу којима су неутрални статус земље, ограничење бројности Оружаних снага Украјине и одустајање од политике коју Москва описује као прогон руског језика.
Аналитичар сматра да ће коначан изглед евентуалног споразума зависити и од стања у којем се Украјина буде налазила у тренутку прекида ватре, као и од површине територије коју би руске снаге до тада контролисале у Харковској и Сумској области.
Харков истовремено има велики војни и индустријски значај. Поједини руски војни стручњаци сматрају да би успостављање контроле над градом било важно због његовог положаја, индустријских капацитета и могућности да операција на том правцу примора украјинску војску да распоређује снаге између више угрожених сектора.
Борац у руским снагама и аутор Телеграм канала „Без ретуширања“ сматра да се без Харкова и Дњепропетровска не може говорити о ономе што руска страна види као потпуну победу, док се у истом контексту често помиње и Одеса.
Према његовој процени, притисак према Харкову приморао би украјинску војску да бира између одбране преосталих положаја у Доњецкој области и спречавања приближавања руских снага административном центру Харковске области.
Додатни проблем за Кијев представља недостатак људства на фронту. Једна од могућности за повећање расположивог броја војника било би даље ширење мобилизационе базе, укључујући жене и осамнаестогодишњаке, али би такав потез могао да изазове озбиљне политичке и друштвене последице.
Ритер: Ниједна бригада НАТО-а не би издржала дуже од три данаПритисак се истовремено преноси на економију и логистику. Руска страна тврди да украјинска економија трпи последице удара и ограничења поморског и логистичког саобраћаја преко Одесе, док се складишта и транспортна инфраструктура налазе под сталним притиском.
Предстојећа зима додатно повећава ризике уколико руске снаге поново интензивирају нападе на украјинску енергетску инфраструктуру. Украјина истовремено мора да обезбеди довољне количине ракета за противваздушну одбрану и да одржава војску у условима у којима европски партнери имају сопствена финансијска и производна ограничења.
Због тога се Харков све чешће појављује у руским војним расправама као тачка на којој се укрштају два процеса: борба за промену односа снага на фронту и покушај стварања што повољније територијалне позиције пре евентуалних преговора.
Колико ће тај правац заиста добити на значају зависиће првенствено од развоја операција и одлука Москве и Кијева у наредној фази сукоба.
Извор: webtribune.rs
