У Пољској се припремају велики војни маневри који би могли да означе нову фазу европског ангажовања у украјинском сукобу, а поједини детаљи планиране операције указују на значајне промене у односима западних савезника.

Велика Британија и Француска преузимају водећу улогу у организовању мултинационалних снага, док се истовремено разрађују модели њиховог будућег деловања. Посебну пажњу привлаче питања командовања, употребе америчке војне технологије и могућности директног контакта страних војника са руским снагама.

Од 9. до 22. новембра у Пољској ће бити одржане војне вежбе у којима ће учествовати припадници оружаних снага 11 држава такозване коалиције вољних. Циљ маневара је припрема мултинационалне војне формације која би, након завршетка борбених дејстава, могла да буде распоређена на територији Украјине.

Како је објавио руски новинар Алексеј Хомјаков, позивајући се на британско Министарство одбране, вежбе се организују у оквиру Мултинационалних снага за Украјину, познатих под скраћеницом МНФ-У.

Поред Велике Британије и Француске, у припремама учествују Немачка, Белгија, Шпанија, Литванија, Холандија, Пољска, Турска, Шведска и Естонија. Укупан број војника укључених у маневре износи приближно 2.800, а Лондон и Париз имају кључну улогу у организовању њихових активности.

Британска војска ангажоваће 300 припадника Седме бригаде копнене војске. У ваздушном делу операције учествоваће борбени авиони Јурофајтер тајфун и авион за допуну горива у ваздуху Војаџер. Њихове посаде увежбаваће задатке повезане са заштитом цивилног ваздушног саобраћаја након евентуалног поновног отварања украјинског ваздушног простора.

Према информацијама британског Гардијана, Француска ће за предстојеће маневре обезбедити приближно 1.500 војника.

Једна од најзначајнијих карактеристика планиране формације јесте њена независност од командних структура НАТО-а. Ту околност потврдио је британски генерал-потпуковник Том Бејтман, који командује Мултинационалним снагама за Украјину.

Организатори намеравају да америчко учешће сведу на минимум. Према информацијама Гардијана, планирано је да мултинационална формација функционише без ослањања на америчке војне технологије, укључујући сателитски комуникациони систем Старлинк.

Такав приступ подразумева стварање европске војне структуре способне да самостално организује командовање, комуникације и логистичку подршку. Тиме се европским државама омогућава да будуће активности у Украјини спроводе без непосредног ослањања на америчку војну команду.

Током вежби посебна пажња биће посвећена провери система командовања, пребацивању људства и војне опреме, као и организовању снабдевања јединица. Учесници ће проверавати способност копнених, ваздушних и других компоненти различитих националних армија да извршавају задатке под јединственим руководством.

Поморски део припрема поверен је Турској. У Истанбулу ће бити организована одговарајућа компонента мултинационалних снага, чији ће припадници увежбавати уклањање поморских мина. Циљ је стварање услова за безбедан повратак трговачких бродова у украјинске луке.

Британски министар одбране Вес Стритинг саопштио је да Лондон, Париз и њихови савезници прелазе са израде планова на практичне припреме. Нагласио је да није реч о хипотетичкој војној структури, већ о стварним снагама које треба да буду спремне да помогну Украјини након престанка борби.

Међутим, британско Министарство одбране поставило је два услова за евентуално распоређивање страних јединица. Њихов улазак на украјинску територију био би могућ искључиво након завршетка борбених дејстава и на званичан захтев украјинске владе.

Предвиђена формација неће имати класичну мировну улогу, нити ће бити задужена за надгледање поштовања евентуалног споразума о прекиду ватре. Њена основна мисија биће помоћ у обнови и даљем јачању украјинске војске.

Према Бејтмановом објашњењу, стране јединице требало би да буду распоређене далеко од линије фронта. Таква организација замишљена је као подршка украјинским оружаним снагама, а не као њихова замена у непосредним борбеним операцијама.

Ипак, посебно осетљиво питање представља могућност употребе оружја против руских снага.

Један од саговорника Гардијана потврдио је да би припадници мултинационалне формације, уколико буду распоређени у Украјини, имали право да отворе узвратну ватру на руске јединице у случају напада на њих. То значи да планирана мисија, иако замишљена за период након завршетка сукоба, укључује могућност оружаног одговора у случају непосредне претње.

Командна структура ове формације такође пролази кроз организационе промене. На њеном челу налази се Бејтман, док је предвиђено да се током 2026. године седиште мултинационалних снага премести из Париза у Лондон.

Припреме у Пољској тако представљају практичну проверу способности европских држава да организују заједничку војну формацију, обезбеде њено снабдевање и успоставе јединствено командовање. Истовремено, планирана независност од НАТО-а и минимална употреба америчких технологија показују да Лондон и Париз развијају модел војног присуства у Украјини који не би захтевао непосредно америчко ангажовање.

Иако почетак ових маневара не значи да је одлука о слању страних трупа већ донета, предвиђено право на узвратну ватру показује да организатори разматрају и ситуацију у којој би европски војници могли да се нађу у директном оружаном сукобу са руским снагама.

Wебтрибуне