Изненадна посета великог броја високих војних представника НАТО-а Кијеву могла би да буде знак озбиљне забринутости западних земаља због развоја ситуације на украјинском фронту, оценио је Александар Меркурис у разговору посвећеном најновијим дешавањима у рату Русије и Украјине.
У разговору је посебна пажња посвећена доласку представника војних структура свих 32 чланице НАТО-а у украјинску престоницу, где су разговарали са највишим украјинским војним званичницима. Меркурис сматра да брзина којом је организована ова посета указује на то да су је могле диктирати хитне околности на терену.
„Ово је огроман број генерала који се одједном појављује у Кијеву. Посета ових размера није била најављивана недељама унапред, што мени снажно сугерише да је све организовано веома брзо, вероватно под притиском тренутне ситуације“, навео је Меркурис.
Он је ситуацију упоредио са дешавањима током Вијетнамског рата, када су, како је подсетио, амерички генерали и високи војни званичници одлазили у Сајгон како би на лицу места проценили стање и покушали да пронађу нову стратегију за сукоб који се развијао неповољно по Вашингтон.
„Морам да кажем да ми ово изгледа потпуно исто. Ствари су током последњих неколико месеци кренуле катастрофално лоше“, оценио је Меркурис.
Према његовој анализи, западна очекивања да ће украјинска летња офанзива дроновима и ракетама нанети озбиљну штету Русији и изазвати кризу њене економије нису се остварила онако како се очекивало. Истовремено, Меркурис сматра да украјински систем одбране од руских дронова и напредовања руских снага показује слабости на појединим деловима фронта.
Он је указао и на руске нападе на украјинску инфраструктуру, железничку мрежу и комуникационе системе, као и на притисак на украјинске луке. Посебно је издвојио нападе на мостове у Кијеву, за које сматра да би могли да отежају снабдевање украјинских јединица на истоку земље.
Управо због свих ових околности, према његовој оцени, западни војни представници желе да непосредно сагледају стање на фронту, процене могућности украјинске противваздушне одбране и утврде шта се заиста дешава са операцијама на северу Донбаса.
НАТО покушава да покаже јединство, али постоје неслагања унутар Алијансе
Меркурис сматра да посета Кијеву има двоструку сврху. Са једне стране, западни војни врх жели да добије што прецизнију слику стања на терену, док са друге покушава да демонстрира јединство и наставак подршке Украјини.
„Ово је мисија утврђивања чињеница, али је истовремено намењена и томе да Русији пошаље поруку да подршка НАТО-а Украјини остаје чврста, чак и док се све распада“, рекао је Меркурис.
Он је указао на то да унутар Алијансе постоје неслагања и спорови, нарочито у односима између Сједињених Америчких Држава и европских земаља. Због тога, према његовом мишљењу, заједнички наступ високих војних представника треба да покаже да НАТО и даље стоји иза Кијева.
Међутим, како је оценио, порука о јединству не отклања питање због чега је било неопходно да толико високих војних званичника у кратком року отпутује у украјинску престоницу.
У разговору је истакнуто и да је НАТО-ова војна подршка Украјини далеко шира од формалних односа између Алијансе и земље која није њена чланица.
Меркурис је навео да НАТО Украјини пружа обавештајну подршку и наоружање, док се у командовању и координацији операција ослања на западне војне структуре. Према његовој оцени, постоји и озбиљан јаз између информација које добијају војни врхови у командним центрима и стварног стања на линијама фронта.
Он је посебно указао на значај командних структура у Висбадену и Бриселу, тврдећи да удаљеност од непосредних борби отежава разумевање ситуације у којој се налазе украјински војници.
„Украјинска војска, војници и официри на терену говоре једним језиком, док званичници НАТО-а у Висбадену и Бриселу говоре потпуно другачијим језиком“, рекао је Меркурис.
Према његовим речима, савремена технологија, сателитски снимци и видео-снимци са дронова могу да пруже огромну количину информација, али не и потпуну слику стања на бојишту.
Он је објаснио да снимак борбе у неком насељу може да остави утисак да је операција успешно изведена, док војници који су у њој учествовали истовремено могу да се суочавају са недостатком муниције, хране и воде или са претњом новог напада.
Због тога, сматра Меркурис, непосредан контакт са јединицама на фронту остаје неопходан за доношење исправних војних одлука.
БИВШИ АМЕРИЧКИ ОФИЦИР ОТКРИВА ШТА СЕ МЕЊА НА ФРОНТУ: Путин враћа „генерала Армагедона” да оконча рат"Украјина неће у НАТО“: Зашто су онда генерали дошли у Кијев?
Посебан део разговора био је посвећен питању зашто НАТО шаље толико високорангираних војних представника у Кијев у тренутку када амерички званичници поручују да Украјина неће постати чланица Алијансе.
У разговору је поменута и изјава америчког државног секретара Марка Рубија да Украјина неће ући у НАТО, као и став Доналда Трампа о том питању.
Саговорници су оценили да се отвара противречност између политичких порука о ограниченим изгледима Украјине за чланство и снажног војног ангажовања западних земаља у њеној одбрани.
„Украјина није у НАТО-у, а ипак имате све ове генерале у Кијеву који говоре да је веза између НАТО-а и Украјине све снажнија. Шта НАТО тамо ради? Зашто су сви ти генерали у Кијеву?“, постављено је питање током разговора.
Меркурис је одговорио да је, према његовој оцени, формална чињеница да Украјина није чланица НАТО-а мање важна од стварне улоге коју Алијанса има у сукобу.
Он сматра да западни војни врх покушава да процени колико је ситуација озбиљна, али и да охрабри украјинско руководство и добије уверавања да фронт може да издржи притисак.
Истовремено, како је навео, западни представници желе да се по повратку у своје престонице позову на разговоре са украјинским званичницима и представе ситуацију као контролисану.
Меркурис је то описао као процес у којем западни војни представници одлазе у Кијев да би охрабрили Украјинце, али и како би од њих самих добили уверење да нема разлога за забринутост.
Пораз у Украјини могао би да уздрма НАТО
Говорећи о могућим последицама рата по будућност Алијансе, Меркурис је оценио да би јасан пораз западне стратегије у Украјини могао да изазове озбиљан ударац за морал и самопоуздање НАТО-а.
Према његовим речима, последице не би биле само војне већ и политичке, јер би се поново отворило питање сврсисходности великих издвајања за одбрану и наставка финансирања савеза.
„Када пораз постане јасан и када унутар Алијансе буду морали да га прихвате као пораз, то ће их уздрмати. Биће то велики ударац за самопоуздање и морал“, оценио је Меркурис.
Он сматра да ће у том случају уследити расправе о реформама, реорганизацији и промени начина функционисања НАТО-а. Ипак, довео је у питање способност Алијансе да спроведе промене које би биле неопходне за превазилажење такве кризе.
Посебно је указао на дебату у Сједињеним Америчким Државама о томе да ли је наставак финансијске и војне подршке НАТО-у у интересу америчких пореских обвезника.
Меркурис је изнео став да НАТО представља и систем у којем велики број људи у Бриселу и другим европским престоницама има користи од издвајања за Алијансу. Према његовој оцени, евентуални неуспех у Украјини могао би да појача притисак у САД да се преиспитају трошкови и користи такве политике.
Ипак, он очекује да би НАТО у јавности покушао да избегне признање пораза и да би резултате рата представљао као привремени застој, уз поруке да је неопходно додатно наоружавање и наставак дугорочног супротстављања Русији.
„Они ће рећи да су и даље веома снажни, да је свака руска победа у Украјини привремена и да је пред нама дуг сукоб са Русијом“, навео је Меркурис.
Он је додао да би западни политичари могли да покушају да одговорност за неуспех пребаце на промене америчке политике, укључујући однос администрације Доналда Трампа према Русији, као и на раније одлуке Џозефа Бајдена.
У таквом сценарију, сматра Меркурис, позиви на већа издвајања за одбрану и ново наоружавање могли би да постану главни одговор западних земаља на неповољан развој ситуације у Украјини.
СветЕвропа убрзано јача војску: Руски аналитичар упозорио на опасност коју Москва не сме да потцениИзвор: Правда
