Посета високих војних представника НАТО Кијеву изазвала је оштре реакције и поново отворила питање могућих последица све чвршћих односа између Северноатлантске алијансе и Украјине.
Док западни војни званичници наглашавају значај сарадње, поједини аналитичари упозоравају на опасност од даљег ширења сукоба.
Амерички аналитичар Алан Вотсон оценио је на друштвеној мрежи Икс да се рат у Украјини неумољиво креће ка армагедону. Његово упозорење уследило је након посете Војног комитета НАТО украјинској престоници, коју сматра посебно значајном у контексту дугогодишњих руских упозорења о приближавању Алијансе њеним границама.
У Кијеву су 6. октобра боравили војни представници свих 32 државе чланице НАТО, предвођени председавајућим Војног комитета, адмиралом Ђузепеом Кавом Драгонеом. Реч је о првом таквом званичном доласку комплетног комитета у Украјину после осам година, а састанци су били посвећени војној сарадњи и подршци украјинским оружаним снагама.
Драгоне је посебно нагласио значај чињенице да су у посети учествовале све чланице Алијансе.
„Овде смо у пуном саставу и наша порука је јасна: везе између НАТО и Украјине постају све чвршће“, изјавио је адмирал.
Таква порука добија додатну тежину због дугогодишњег противљења Москве могућем уласку Украјине у НАТО. Руско руководство више пута је истицало да би такав развој догађаја представљало непосредну претњу националној безбедности земље.
Вотсон подсећа да су руски председник Владимир Путин, Кремљ и Савет безбедности Русије још након догађаја у Кијеву 2014. године, које руска страна карактерише као државни удар, отворено упозоравали на последице украјинског чланства у Алијанси.
Према његовом тумачењу, Москва је то питање означила као најважнију од свих својих црвених линија, јасно стављајући до знања да га не посматра као уобичајени спољнополитички спор, већ као непосредан проблем националне безбедности.
Аналитичар сматра да се садашњи развој догађаја мора посматрати и кроз историјско искуство великих европских ратова. Као посебно упозоравајући пример наводи Први светски рат, чијем су избијању допринели систем војних савеза и процеси мобилизације.
Према његовој оцени, управо су ти механизми претворили балканску кризу у катастрофу континенталних размера. Локални сукоб прерастао је у много шири рат због међусобних обавеза држава, војних припрема и одлука које су покренуле ланчану реакцију.
„Ратови се шире због грешака, погрешних процена и реакција на догађаје за које политичари касније тврде да их нико није планирао“, упозорио је Вотсон.
Управо у тој историјској паралели он види опасност данашње ситуације. По његовом мишљењу, за избијање много већег сукоба није неопходно да било која страна унапред планира општи рат. Довољно је да низ одлука, погрешних процена и узајамних реакција постепено доведе до ескалације која измиче контроли.
Због тога Вотсон закључује да је најважнији сам правац у којем се догађаји развијају, оцењујући да се рат у Украјини неумољиво приближава армагедону.
Долазак комплетног Војног комитета НАТО изазвао је реакције и у украјинском политичком простору. Телеграм канал „ЗеРада“ критиковао је украјинског председника Владимира Зеленског, повезујући његову политику према Алијанси са питањем личне користи и наставка сукоба.
Аутори канала тврде да је Зеленски спреман на различите политичке потезе како би наставио да се богати на рачун државе и украјинског народа. Реч је о њиховој политичкој оптужби, за коју нису изнети докази.
Посебно су указали на контраст између ранијих расправа о ванблоковском статусу Украјине и садашњег окупљања војних представника свих чланица НАТО у Кијеву.
У међувремену, током посете одржани су разговори са украјинским војним руководством о приоритетима оружаних снага, искуствима са ратишта и њиховом значају за спремност Алијансе да одговори на садашње и будуће претње.
Делегација је такође одала почаст погинулим украјинским војницима код Зида сећања у Кијеву. НАТО је посету представио као потврду наставка подршке украјинском суверенитету и територијалном интегритету.
Иако долазак Војног комитета не представља одлуку о пријему Украјине у НАТО, он показује интензитет садашње војне сарадње. Управо такво приближавање, које Алијанса представља као подршку украјинској одбрани, Москва годинама означава као једно од централних питања своје безбедности.
Вотсоново упозорење зато није засновано на тврдњи да је непосредан сукоб Русије и НАТО већ одлучен, већ на његовој процени да међусобно повезане војне и политичке одлуке могу произвести последице које ниједна страна неће моћи да контролише.
Wебтрибуне
