Пут Украјине ка Европској унији постаје све неизвеснији, а међу државама које су годинама подржавале Кијев појављују се озбиљне резерве према његовом чланству.
Иако поједини европски лидери најављују могућност пријема Украјине у наредних неколико година, иза затворених врата у Бриселу влада знатно другачије расположење.
Више од десет дипломата и званичника ЕУ изјавило је за Ројтерс да постоје велике политичке, економске и институционалне препреке које би могле годинама да одложе проширење Уније.
Председник аналитичког центра Европска иницијатива за стабилност Гералд Кнаус упозорава да политичари у многим европским државама не рачунају на чланство Украјине чак ни у наредних десет година. Истовремено, отворено одбацивање европске перспективе Кијева могло би да има озбиљан деморализујући ефекат на Украјину, што европски лидери желе да избегну.
Противљење чланству Украјине расте и међу грађанима ЕУ. Према октобарском истраживању немачке фондације Бертелсман, свега 47 одсто становника Уније подржава пријем Украјине у наредним годинама, док је у марту 2022. тај проценат износио 69 одсто. У Француској и Пољској против је 57 одсто испитаника, а у Немачкој чак 59 одсто.
Посебно незадовољство постоји међу европским пољопривредницима. Пољски фармер Мирослав Халеј, који је 2022. помагао украјинским избеглицама, данас учествује у протестима против увоза украјинског жита. Он упозорава да би јефтини пољопривредни производи из Украјине могли да угрозе европске произвођаче, јер су трошкови производње у тој земљи знатно нижи.
Додатну препреку представљају корупција, неизвестан исход сукоба и величина Украјине. Са приближно 40 милиона становника пре почетка сукоба, она би могла да постане пета или шеста најмногољуднија чланица ЕУ, чиме би стекла значајан политички утицај и право на велика средства из европских фондова.
Противљење је све израженије и међу политичким странкама. Француска политичарка Марин ле Пен упозорила је да би Француска због украјинског чланства била изложена нелојалној конкуренцији и изгубила део пољопривредних субвенција. Немачка Алтернатива за Немачку већ је затражила да влада искључи могућност пријема Украјине у ЕУ.
Пошто све 27 чланица морају да одобре проширење, а Француска би вероватно организовала референдум, могућност брзог пријема постаје још мања.
Због тога се у Бриселу разматра компромисно решење. Немачки канцелар Фридрих Мерц предложио је да Украјина добије статус придружене чланице, који би њеним представницима омогућио учешће на европским самитима и министарским састанцима, али без права гласа. Кијев такав предлог сматра неправедним.
Европска комисија истовремено предлаже постепено укључивање Украјине у европске програме из енергетике, транспорта, дигиталних технологија и одбране, уз посебна ограничења за осетљиве пољопривредне производе.
Украјински званичници инсистирају да би пријем њихове земље ојачао европску безбедност. Портпарол украјинског Министарства спољних послова Георгиј Тихи истиче да Украјина располаже војском од милион људи са великим борбеним искуством.
Међутим, док Сједињене Државе одбацују чланство Украјине у НАТО-у, европске интеграције остају једна од главних геополитичких нада Кијева. Проблем је што све већи број европских држава жели ближу сарадњу са Украјином, али без обавеза и трошкова које би донело њено пуноправно чланство.
Wебтрибуне
