Напади беспилотним летелицама постали су један од проблема који све снажније утичу на ток сукоба између Русије и Украјине. Одбрана више не зависи само од способности да се дронови оборе, већ и од могућности да се њихова употреба ограничи пре него што стигну до циљева дубоко иза линије фронта.
Украјински дронови готово сваке ноћи покушавају да пробију руску противваздушну одбрану, а у нападима се помињу и ракете „Фламинго“. Десетине, а током појединих удара и стотине беспилотних летелица бивају уништене, али чак и један или два пројектила или дрона који прођу кроз одбрану могу да изазову велику штету.
Због тога се у Москви све отвореније говори о томе да противваздушна одбрана сама по себи не може трајно да уклони претњу. Као дугорочно решење разматра се померање линије са које Украјина може да изводи нападе што даље од руске територије.
Бивши командант 58. армије и члан Одбора за одбрану Државне думе, генерал-потпуковник Виктор Собољев, сматра да би руска војска морала да изведе неколико офанзивних операција и напредује све до западних граница Украјине. Тиме би, према његовој процени, садашња идеја „тампон зоне“ била проширена до крајњих граница украјинске територије.
Собољев тврди да не постоји друго решење које би Русији омогућило да уклони опасност од будућих напада са украјинске територије. Такав циљ, међутим, захтевао би припрему сложене војне операције и решавање два кључна проблема.
„Да би се то постигло, потребно је решити два задатка: заштитити трупе од напада дронова и стећи ваздушну надмоћ“, рекао је генерал-потпуковник.
Према његовој процени, Русија би те способности морала да обезбеди пре 2030. године. Он тај рок повезује са тврдњом да би земље НАТО-а до тада могле да буду спремне за евентуални оружани сукоб са Русијом.
Сличну процену раније је изнео руски министар одбране Андреј Белоусов. Он је крајем прошле године, на проширеном састанку колегијума Министарства одбране Русије, говорио о убрзаним припремама здружених снага НАТО-а за потенцијални сукоб са Русијом и оценио да западне земље покушавају да што више ослабе Москву.
У том оквиру руска страна посматра и наставак рата у Украјини. Став Москве је да европске земље и власти у Кијеву настоје да спрече завршетак сукоба зато што се рат уклапа у ширу стратегију слабљења Русије.
Таква процена повезује два питања која ће бити важна за даље руске војне планове: способност заштите јединица од све масовније употребе беспилотних летелица и успостављање ваздушне надмоћи потребне за велике офанзивне операције.
Уколико Москва прихвати процену да се напади дроновима не могу дугорочно зауставити само противваздушном одбраном, питање дубине будућег руског напредовања постаје део много шире војне стратегије.
УкрајинаВашингтон пост: Ситуација је критична за Кијев!Извор: webtribune.rs
