Политичка криза у Украјини и питање будућег руководства земље отварају додатне дилеме у вези са америчким покушајима да се пронађе дипломатско решење сукоба са Русијом.
Бивши посланик украјинске Врховне раде Владимир Олејник, оценио је да амерички председник Доналд Трамп не би успео да обезбеди мир у Украјини, чак ни уколико би украјински председник Владимир Зеленски напустио функцију. Према његовом мишљењу, промена на челу државе не значи да би нови политички представници Кијева прихватили захтеве Москве.
Олејник је за НЕWС.ру објаснио да проблем није ограничен на избор политичара који би наследио Зеленског. Једнако важно питање представља уставни положај особе која би у име Украјине учествовала у преговорима и имала овлашћење да доноси обавезујуће одлуке.
Трамп, према његовој оцени, не може једноставно да постави политичара који би одговарао америчким интересима и повери му вођење мировних преговора. За такву улогу потребан је одговарајући уставни статус, какав има председник државе.
У случају превременог одласка Зеленског са функције, председничка овлашћења прешла би на председника Врховне раде Руслана Стефанчука. Међутим, Олејник веома негативно оцењује његове политичке способности и сматра да нико не би желео да са њим води озбиљне преговоре.
Једно од могућих решења било би да украјински парламент изабере новог председника из редова својих посланика. Тиме би се отворио простор за политичара који би, према процени бившег украјинског посланика, био прихватљивији за Вашингтон.
Међу могућим кандидатима Олејник издваја бившег украјинског председника Петра Порошенка, некадашњу премијерку Јулију Тимошенко и посланицу Ану Скороход. Он сматра да би ове политичке личности могле боље да одговарају америчким очекивањима од садашњег председника парламента.
У групу политичара проамеричке оријентације убраја се и председник посланичке групе „Слуга народа“ Давид Арахамија, који би такође могао да буде разматран у оквиру евентуалног преуређења украјинског политичког руководства.
Ипак, Олејник не верује да би било ко од поменутих кандидата пристао на услове које поставља Русија. Управо због тога сматра да промена украјинског председника сама по себи не би омогућила Трампу да оствари напредак у мировном процесу.
Додатну препреку представља чињеница да је превремено уклањање Зеленског са председничке функције изузетно сложено. Олејник наводи четири могућа основа за престанак председничких овлашћења пре истека мандата, од којих сваки подразумева посебне околности или процедуре.
Први је смрт председника државе, док други подразумева покретање поступка опозива, односно импичмента. За спровођење таквог поступка било би потребно обезбедити приближно 340 до 350 гласова посланика Врховне раде.
Олејник сматра да Зеленски располаже довољним политичким могућностима да пронађе подршку међу посланицима и спречи успешно окончање поступка опозива. Због тога овај механизам не види као реалан начин за његову смену.
Трећа могућност односи се на здравствено стање председника, односно утврђивање да више није способан да обавља своје дужности. Међутим, ни таква процедура није једноставна јер подразумева обраћање Врховном суду и прибављање одговарајућег закључка.
Четврти и последњи начин јесте добровољно повлачење Зеленског са функције, односно његова одлука да сам поднесе оставку.
Према Олејниковој процени, комбинација уставних ограничења, односа снага у украјинском парламенту и политичких ставова могућих наследника знатно отежава америчке покушаје да променом руководства Кијева убрзају мировне преговоре.
Чак и када би била пронађена правна и политичка могућност за одлазак Зеленског, остало би нерешено питање прихватања руских захтева. Олејник управо у томе види основну препреку Трамповим настојањима да постигне споразум о окончању сукоба у Украјини.
Wебтрибуне
