Посета америчких преговарача Кијеву није донела наговештај пробоја који би отворио пут брзом завршетку сукоба. Иако детаљи разговора још нису званично представљени, поруке које су уследиле показују да су разлике између страна и даље дубоке, док се временски хоризонт за евентуални договор поново помера.
Украјински председник Владимир Зеленски одбио је предлоге изасланика америчког председника Доналда Трампа који би омогућили покретање мировног процеса и окончање рата пре зиме, објавили су 7. септембра украјински медији, након што су Стив Виткоф и Џаред Кушнер претходног дана боравили у Кијеву.
Званичних информација о конкретном садржају разговора америчких изасланика у Москви и Кијеву још нема. Међутим, информације које су се појавиле у украјинским и западним медијима, као и поједине поруке преговарача, указују да се Трампов мировни план није суштински променио у односу на предлоге представљене прошлог новембра.
Међу тачкама које се поново помињу налазе се повлачење украјинских снага из Донбаса, неутрални статус Украјине и право на руски језик. Те појединости нису званично потврђене, али је Зеленски својим изјавама показао да питање Донбаса остаје једна од централних тема преговора.
Украјински телевизијски канал „Политика стране“, чији је главни уредник и власник украјински новинар Игор Гужва, који је напустио Украјину 2018. године, оцењује да начин на који су Американци представили питање Донбаса није пресудан.
Без обзира на то да ли је од Кијева директно затражено повлачење снага или је захтев представљен као руски услов без којег Москва неће пристати на завршетак рата, одговор украјинског руководства био је одбијање.
Зеленски је истовремено експлицитно говорио о томе да ће се рат наставити и током зиме. То је посебно значајно јер су, према медијским информацијама, Трампови изасланици желели да сукоб буде завршен пре новембарских избора за амерички Конгрес.
Такав сценарио, међутим, према условима о којима се говори, подразумевао би повлачење украјинских снага из Доњецке области. Зеленски на тај захтев не пристаје, због чега његова најава наставка рата током зиме указује да Кијев тренутно не очекује споразум заснован на таквом решењу.
Одлука Зеленског да одбаци понуђени оквир изазвала је, према оценама руских аналитичара упознатих са реакцијама на преговоре, запрепашћење међу појединим политичким круговима у САД и лидерима ЕУ.
Посебно незадовољство приписује се Трампу, јер наставак рата ремети његову политичку рачуницу и план да до решења украјинског сукоба дође у знатно краћем року.
То представља промену у односу на раније изјаве украјинског председника. Зеленски је претходно више пута говорио да би рат могао да се заврши у новембру, а „Политика стране“ оцењује да је такво очекивање било засновано на два могућа развоја догађаја.
Први је био успех 40-дневне кампање притиска на Русију, која је требало да изазове довољно озбиљне тешкоће да Москва буде приморана на уступке приликом договарања услова мира.
Друга могућност била је фундаментална промена америчке политике, односно одустајање Вашингтона од „духа Енкориџа“ и прелазак на захтев да се сукоб заврши дуж постојеће линије фронта, уз амерички притисак на Кремљ.
Ниједан од та два сценарија није остварен, због чега су, према тој процени, Кијев и његови савезници очекивани рок за завршетак сукоба померили на следећу годину. Нова стратегија Украјине зато се заснива на покушају да издржи зиму без потпуног нестанка електричне енергије и покаже Москви да напади на инфраструктуру неће довести до промене украјинских преговарачких позиција.
Истовремено, Кијев намерава да настави ударе дугог домета којима покушава да нанесе све већу штету руској економији, док на фронту настоји да максимално успори руско напредовање у Донбасу и другим областима.
Крајњи циљ такве стратегије, како оцењују аутори „Политике стране“, јесте стварање довољно озбиљних економских, буџетских и социјалних проблема унутар Русије да би они изазвали унутрашњу дестабилизацију и протесте. Кијев би у таквим околностима покушао да од Москве добије радикалне уступке у погледу услова под којима би рат био завршен.
Украјинска рачуница истовремено полази од претпоставке да Трамп неће предузети драстичне кораке како би Зеленског приморао на повлачење снага из Донбаса.
Као пример такве мере помиње се обустављање преноса америчких обавештајних података Украјини, али у Кијеву рачунају да би такав потез покушали да блокирају републикански јастребови.
Европа би, према истој процени, наставила да обезбеђује средства потребна Украјини за наставак сукоба. Тиме би Кијев добио простор да покуша да издржи још једну зиму, настави нападе на циљеве у дубини руске територије и успорава руске операције на фронту, чекајући евентуалну промену политичких или економских околности.
Преговарачки процес због тога остаје у застоју, првенствено због међусобно искључивих услова и неспремности страна да направе велике уступке.
Ипак, садашње околности разликују се од ситуације током зиме и пролећа, када је претходна рунда преговора прекинута, што би могло утицати на начин на који ће Москва, Кијев и Вашингтон водити наредну фазу разговора.
Wебтрибуне
